Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај1887 — Београд, 7. април1965) био је српски и југословенски архитекта. Један је од пионира српске модерне архитектуре и најважнијих архитекти у историји Србије.[1]
Биографија
Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитектонски факултет Техничког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи. Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“.
Наредних шест година провео јр радећи у Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).[2]
Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.
Реконструисао је зграду Народног позоришта „Тоша Јовановић” 1921. године. Тада је оформљен фоаје са гардеробом, благајном, бифеом и формиран је директан улаз у позориште са трга.[3]
Зграда Индустријске коморе у Македонској 25, која је саграђена 1928/29. године[11]
Двојна зграда са становима и атељеима Сретена Стојановића и Младена Јосића, подигнута 1929/30 у улици Османа Ђикића 10–12. Изглед куће је драстично измењен и декоративне фасадне скулптуре су уклоњене[11]
неколико стамбених зграда изграђених тридесетих година XX века (Француска бр. 5, Булевар Ослобођења бр. 2, Булевар деспота Стефана бр. 8, итд.)
Kadijević, A. (1989). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Moment. стр. 90 страна.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Kadijević, A. (1990). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965. (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. стр. 141—173 страна.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Manević, Z.; Jovanović, Jovan D.. (1999). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd. стр. 83 страна.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941 (на језику: (језик: енглески)). Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. стр. 286 страна. ISBN978-0-262-02537-9.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)