Драган Жигић
Жигић на Београдском сајму књига, 2004.
Датум рођења	(1935-06-25)25. јун 1935.
Место рођења	Балте, Краљевина Југославија
Датум смрти	28. август 2009.(2009-08-28) (74 год.)
Место смрти	Ибарска магистрала, Србија

Драган Жигић (Балте, 25. јун 1935 — Ибарска магистрала, 28. август 2009) био је српски књижевник и песник.

Рођен је 25. јуна 1935. од оца Илије и мајке Соке у Балтама под Козаром. Почетком 1949. преселио се у Београд а поезијом се интензивно бавио од 1956. године. На препоруку Иве Андрића, прву песму је објавио у „Књижевним новинама” 1959. године.^[1] Од тада му се песме појављују у многим листовима и часописима. Заступљен је у преко сто зборника и петнаест антологија. Добитник је више књижевних награда и похвала а песме су му превођене на више страних језика. Био је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске.^[1]

Трагично је погинуо у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали 28. августа 2009.^[2] Сахрањен је 1. септембра 2009. на гробљу Орловача у Београду.^[3]

Жигић је написао више збирки поезије. Познатије збирке су му:

• „Заточеник светлости” (1968)
• „Део света” (1971)
• „Козара док ватра спава” (1972)
• „Руке над временом” (1977)
• „Лепа рушевина – кафански сонети” (1979)
• „Сан са пливе” (1980)
• „Песникова зима” (1994)
• „Лептир на ратишту” (1994)
• „Коњоврати” (1998)
• „Прозор за једно око” (2003)
• „Крунисана вечност” (2003)

Рецензент Жигићеве књиге „Крунисана вечност” је протојереј Жарко Гавриловић а насловну страну и ликовне прилоге је илустровао Милутин Дедић.