Драган Барлов је почео да игра шах у крагујевачком шаховском клубу Раднички. 1982. је добио титулу ФИДЕ међународног мајстора, а титулу велемајстора стекао је 1986. Победио је на Зонском турниру кандидата за првака света 1985. у Атини и играо на два међузонска турнира за Првенство света.[1]
На Првенство Југославије у шаху освојио је и две бронзане медаље (1982, 1989). 1987. у Загребу учествовао је на Светском шаховском међузонском турниру где је заузео 15. место.[2]
Барлов је освојио многе међународне шаховске турнире, укључујући освајање или дељење првог места у Халсбергу (1975), Цириху (1983), Нирнбергу (1990), Каорлеу (1991), Поју (2002), Лас Палмасу (1993 - Б турнир, 2008).
1989. на шестој табли на 9. Европском екипном првенству у шаху у Хаифи (4 победе, 2 ремија, 1 пораз) и освојио екипно сребрну медаљу
Барлов је играо за Југославију на следећим шаховским Балканијадама:[5]
1982. у Пловдиву играо је на петој табли (4 победе, 1 реми, 0 пораза) и освојио екипно сребрну и појединачну златну медаљу
1988. у Каштел Старом играо је на четвртој табли (0 победа, 5 ремија, 1 пораз) и освојио екипно сребро и појединачно бронзану медаљу
Такмичио се у више од 100 међународних отворених и затворених турнира. Наступао за неколико немачких клубова, а у Шпанији постао директор и тренер Канарске шаховске федерације.[1]
