Прве битније кошаркаше кораке начинио је са 15 година прикључивањем омладинској школи Хемофарма. Са овим клубом потписује и први сениорски уговор 2009. године, али одмах након тога бива прослеђен на позајмицу Мега Визури, у чијим редовима игра први део Кошаркашке лиге Србије 2009/10. Од марта 2010. поново је у Хемофарму у ком остаје до краја те сезоне, као и читаву наредну.
У септембру 2011. потписао је четворогодишњи уговор са Партизаном.[1] У сезони 2011/12. са овим клубом осваја национално првенство као и Куп Радивоја Кораћа, чијег је финала био најкориснији играч.[2] У децембру 2012. раскинуо је уговор са Партизаном, незадовољан статусом у тиму и малом минутажом у игри.[3] У фебруару 2013. проналази нови ангажман и потписује за италијански Виртус из Болоње.[4] У октобру исте године Виртус га је позајмио шпанском Ваљадолиду у коме је играо до краја 2013/14. сезоне. У наредној 2014/15. сезони играо је за Билбао.
У октобру 2015. године вратио се у Партизан потписавши краткорочни уговор.[5] Након истека уговора, 30. децембра 2015, постао је слободан играч.[6] Почетком јануара 2016. потписао је за пољски Анвил Влоцлавек до краја те сезоне.[7] У септембру 2016. постао је члан руске Парме да би 7. фебруара 2017. прешао у УНИКС Казањ.[8] У новембру 2018. прешао је у Игокеу у којој је провео остатак такмичарске 2018/19. У септембру 2019. потписао је уговор са француским Бургом.[9] Провео је две сезоне у овом клубу, а током друге је био најбољи стрелац француске Про А лиге и уврштен је и у идеалну петорку сезоне.[10][11] У сезони 2021/22. наступао је за евролигаша Монако.[12] Крајем јуна 2022. године вратио се у кошаркашки клуб Партизан.[13]
