PROFILPELAJAR.COM

Карависијани
Грчка ватра
Велики Друнгариј

Приказ брода који Грчком ватром пали други брод

Грчка ватра (старогрчки Ὑγρὸν Πύρ, хигрон пир, новогрчки Υγρό Πυρ, игро пир, „течна ватра“) је византијски изум који су користили као оружје у поморским биткама. У Византији била је позната исто као „морска ватра“ или „римска ватра“ (пошто су Византинци себе сматрали Ромејима, тј. Римљанима). Ради се о течном пламену^[1] који се избацивао из неке врсте сифона који су се називали стрепте.^[1] Никада се није сазнао прави хемијски састав ове запаљиве течности, али се сматра да је сигурно један од основних састојака била шалитра.^[1]

Грчку ватру је, према Теофану, измислио архитекта Калиник из града Хелиопоља који се тада налазио у Сирији или Египту и донео ју је у Цариград нешто пре почетка прве арапске опсаде (674—678). Захваљујући грчкој ватри, Византинци су успешно одбили нападе Арабљана на Цариград, и то не само 674—678, него и другу велику опсаду Арабљана 717. године.^[1]

Дуго времена непријатељи Византије једноставно нису налазили начина да се одбране од овог убојитог оружја. Према Јовану Кинаму, византијском историчару 12. века, тек неколико векова касније флоте италијанских република су пронашле начина да заштите своје бродове облажући их тканинама натопљеним у сирће. Георгије Пахимер, византијски историчар из 14. века, каже да су Ђеновљани своје бродове штитили осушеним волујским кожама.^[1]

Историја

Запаљиво и пламено оружје коришћено је у ратовању вековима пре него што је измишљена грчка ватра. Оно је укључивало бројне мешавине на бази сумпора, нафте и битумена.^[2]^[3] Запаљиве стреле и лонци који су садржавали запаљиве материје окружене калтропима или шиљцима, или лансираним катапултима, користили су Асирци још у 9. веку пре нове ере, а широко су коришћени и у грчко-римском свету. Даље, Тукидид помиње да је у опсади Делијума 424. п. н. е. коришћена дугачка цев на точковима која је издувала пламен напред користећи велике мехове.^[4]^[5]^[6] Римски аутор Јулије Африкан, који је писао у 3. веку нове ере, бележи мешавину која би се запалила при одговарајућој топлоти и интензивној сунчевој светлости, те је коришћена у гранатама или ноћним нападима:

Аутоматска паљба такође по следећој формули. Ово је рецепт: узмите једнаке количине сумпора, камене соли, пепела, громног камена и пирита и добро истуците у црни прах на подневном сунцу. Такође у једнаким количинама сваког састојка помешати смолу црног дуда и закинтски асфалт, потоњи у течном облику и да слободно тече, што резултира производом чађаве боје. Затим додајте на асфалт најмању количину негашеног креча. Али пошто је сунце у зениту, треба га пажљиво ударати и заштитити лице, јер ће се изненада упалити. Када се запали, треба га затворити у неку врсту бакарне посуде; на тај начин ћете га имати на располагању у кутији, без излагања сунцу. Ако желите да запалите непријатељско наоружање, увече ћете га намазати, било по оружју или неком другом предмету, али тајно; кад сунце изађе, све ће изгорети.^[7]

У поморском рату, византијског цара Анастасија I (в. 491–518) бележи хроничар Јован Малалас да је саветовао филозоф из Атине по имену Прокло да употребе сумпор за спаљивање бродова побуњеничког генерала Виталијана.^[8]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Р. Радић, Цариград. Приче са босфора, Београд 2007, стр. 44-45.
^ Leicester 1971, стр. 75.
^ Crosby 2002, стр. 88–89.
^ Partington 1999, стр. 1–5.
^ Forbes 1959, стр. 70–74.
^ Thuc. 4.100.1
^ Julius Africanus, The Cestus, D25, 116–117.
^ Partington 1999, стр. 5.

Литература

al-Hassan, A. Y. (2001), „Alchemy, chemistry and chemical technology”, Ур.: al-Hassan, A. Y., Science and Technology in Islam: Technology and applied sciences, UNESCO, стр. 41—83, ISBN 9231038311
Cheronis, Nicholas D. (1937), „Chemical Warfare in the Middle Ages: Kallinikos' 'Prepared Fire'”, Journal of Chemical Education, Chicago, 14 (8): 360—365, Bibcode:1937JChEd..14..360C, doi:10.1021/ed014p360
Christides, Vassilios (1991), „Fireproofing of War Machines, Ships and Garments”, Proc. Tropis VI: 6th International Symposium on Ship Construction in Antiquity, Lamia 1996, Athens, стр. 135—141, ISSN 1105-7947
Christides, Vassilios (1993), „Nafṭ”, The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume VII: Mif–Naz, Leiden and New York: Brill, стр. 884—886, ISBN 9004094199.
Dawes, Elizabeth A., ур. (1928), The Alexiad, London: Routledge & Kegan Paul, Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г., Приступљено 23. 10. 2022
Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 978-0521791588
Dunning, Brian (17. 5. 2022). „Skeptoid #832: What Greek Fire Really Was”. Skeptoid. Приступљено 20. 5. 2022.
Ellis Davidson, Hilda R. (1973), „The Secret Weapon of Byzantium”, Byzantinische Zeitschrift, 66: 61—74
Forbes, R. J. (1959), „Naphtha Goes To War”, More Studies in Early Petroleum History 1860–1880, Leiden: E.J. Brill, стр. 70—90
Haldon, John; Byrne, Maurice (1977), „A Possible Solution to the Problem of Greek Fire”, Byzantinische Zeitschrift, 70: 91—99, S2CID 191489863, doi:10.1515/byzs.1977.70.1.91
Haldon, John (2006), „'Greek fire' revisited: recent and current research”, Ур.: Jeffreys, Elizabeth, Byzantine Style, Religion and Civilization: In Honour of Sir Steven Runciman, Cambridge University Press, стр. 290—325, ISBN 978-0521834452
Karatolios K., Greek Fire and its contribution to Byzantine might, translated by Leonard G. Meachim (Mytilene 2013)
Leicester, Henry Marshall (1971), The historical background of chemistry, Courier Dover Publications, ISBN 978-0486610535
Moravcsik, Gyula; Jenkins, R.J.H., ур. (1967), Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks
Nicolle, David (1996), Medieval Warfare Source Book: Christian Europe and its Neighbours, Brockhampton Press, ISBN 1860198619
Partington, James Riddick (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Johns Hopkins University Press, ISBN 0801859549
Pászthory, Emmerich (1986), „Über das 'Griechische Feuer'. Die Analyse eines spätantiken Waffensystems”, Antike Welt, 17 (2): 27—38
Pryor, John H. (2003), „Byzantium and the Sea: Byzantine Fleets and the History of the Empire in the Age of the Macedonian Emperors, c. 900–1025 CE”, Ур.: Hattendorf, John B.; Unger, Richard W., War at Sea in the Middle Ages and the Renaissance, Boydell Press, стр. 83—104, ISBN 0851159036
Pryor, John H.; Jeffreys, Elizabeth M. (2006), The Age of the ΔΡΟΜΩΝ: The Byzantine Navy ca. 500–1204, Brill Academic Publishers, ISBN 978-9004151970
Roland, Alex (1992), „Secrecy, Technology, and War: Greek Fire and the Defense of Byzantium”, Technology and Culture, 33 (4): 655—679, JSTOR 3106585, doi:10.2307/3106585
Spears, W.H. Jr. . (1969). Greek Fire: The Fabulous Secret Weapon That Saved Europe. ISBN 0960010637.
Theophanes; Turtledove, Harry (Transl.) (1982), The chronicle of Theophanes: an English translation of anni mundi 6095–6305 (A.D. 602–813), University of Pennsylvania Press, ISBN 978-0812211283
Thucydides. History of the Peloponnesian War. , translated by Rex Warner; with an introduction and notes by M.I. Finley (London 1972)
Toutain, J. (1953), „Le feu grégeois”, Journal des Savants (на језику: француски), Paris: 77—80
"The Rise of Gawain, Nephew of Arthur (De ortu Waluuanii)," ed. Mildred Leake Day, in Wilhelm, James J. The Romance of Arthur. New York: Garland. 1994. стр. 369–397. ISBN 0815315112.
Zenghelis, C. (1932), „Le feu grégeois et les armes à feu des Byzantins”, Byzantion, Brussels, VI: 265—286
Adkins, Roy (2004). Trafalgar: The Biography of a Battle. London: Little, Brown. ISBN 0-316-72511-0.
Bennet, Matthew; Bradbury, Jim; DeVries, Kelly; Dickie, Iain; Jestice, Phyllis G. (2005). Fighting Techniques of the Medieval World: AD 500-AD 1500. London: Amber Books. ISBN 1-86227-299-9.
Bluth, BJ (2001). Marching with Sharpe. London: HarperCollins. ISBN 0-00-414537-2.
Bradbury, Jim (1992). The Medieval Siege. Boydell & Brewer. ISBN 0-85115-357-7.
Bradbury, Jim (2004). The Routledge Companion to Medieval Warfare. London: Routledge. ISBN 0-415-22126-9.
Bryant, Arthur (1950). The Age of Elegance: 1812–1822. London: Collins.
Buchanan, Brenda J. (2006). Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History. Ashgate.
Carey, Brian Todd; Allfree, Joshua B; Cairns, John (2006). Warfare in the Medieval World. Pen & Sword Military. ISBN 1-84415-339-8.
Cartledge, Paul (2004). Alexander the Great: The Hunt for a New Past. London: Macmillan. ISBN 1-4050-3292-8.
Chase, Kenneth (2003). Firearms: A Global History to 1700. Cambridge University Press.
Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge University Press.
Diaz de Gamez, Gutierre; Evans, Joan (trans.) (2004). The Unconquered Knight: a Chronicle of the Deeds of Don Pero Nino, Count of Buelna. Boydell Press. ISBN 1-84383-101-5.
Grant, R.G. (2005). Battle: a Visual Journey Through 5000 Years of Combat. London: Dorling Kindersley. ISBN 1-4053-1100-2.
Haythornthwaite, Philip J. (1992). The World War One Source Book. London: Cassell. ISBN 1-85409-102-6.
Kaufmann, J.E.; Kaufmann, H.W. (2001). The Medieval Fortress: Castles, Forts and Walled Cities of the Middle Ages. Greenhill Books. ISBN 1-85367-455-9.
Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World. Basic Books. ISBN 9780465037186.
Matarasso, François (2000). The English Castle. Caxton Editions. ISBN 1-84067-230-7.
Needham, Joseph (1986). Science & Civilisation in China: The Gunpowder Epic. 7. Cambridge University Press.
Nicolle, David (1995). Medieval Warfare Source Book: Warfare in Western Christendom. Brockhampton Press. ISBN 1-86019-889-9.
Nossov, Konstantin (2006). Ancient and Medieval Siege Weapons. Spellmount. ISBN 1-86227-343-X.
Ortzen, Len (1976). Guns at Sea: The World's Great Naval Battles. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 0-297-77162-0.
Prestwich, Michael (1996). Armies and Warfare in the Middle Ages: The English Experience. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-07663-0.
Traquir, Peter (1998). Freedom's Sword: Scotland's Wars of Independence. London: HarperCollins. ISBN 0-00-472079-2.

Ahrweiler, Hélène (1966), Byzance et la mer. La marine de guerre, la politique et les institutions maritimes de Byzance aux VIIe–XVe siècles (на језику: француски), Paris: Presses Universitaires de France
Akkemik, Ünal; Kocabas, Ufuk (јануар 2014). „Woods of byzantine trade ships of Yenikapi (Istanbul) and changes in wood use from 6th to 11th century”. Mediterranean Archaeology and Archaeometry. 14 (2): 301—311 — преко Researchgate.
Andriopoulou, Vera; Kondyli, Fotini (19. 6. 2008). „Ships on the Voyage from Constantinople to Venice”. The Syropoulos Project. The Institute of Archaeology and Antiquity of the University of Birmingham. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 2009-03-09.
Angelov, Dimiter (2007), IImperial Ideology and Political Thought in Byzantium, 1204–1330, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-85703-1
Bartusis, Mark C. (1997), The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453, University of Pennsylvania Press, ISBN 0-8122-1620-2
Basch, Lucien (2001), „La voile latine, son origine, son évolution et ses parentés arabes”, Ур.: Tzalas, H., Tropis VI, 6th International Symposium on Ship Construction in Antiquity, Lamia 1996 proceedings (на језику: француски), Athens: Hellenic Institute for the Preservation of Nautical Tradition, стр. 55—85
Bashear, Suliman (1991), „Apocalyptic and Other Materials on Early Muslim-Byzantine Wars: A Review of Arabic Sources”, Journal of the Royal Asiatic Society, Cambridge University Press, 1 (2): 173—207, JSTOR 25182323, doi:10.1017/S1356186300000572
Birkenmeier, John W. (2002), The Development of the Komnenian Army: 1081–1180, Brill, ISBN 90-04-11710-5
Bréhier, Louis (2000), Les institutions de l'empire byzantin (на језику: француски), Paris: Albin Michel, ISBN 978-2-226-04722-9
Bryer, Anthony Applemore Mornington (1966), „Shipping in the empire of Trebizond”, The Mariner's Mirror, 52: 3—12, doi:10.1080/00253359.1966.10659307
Шаблон:The Imperial Administrative System of the Ninth Century
Campbell, I.C. (1995), „The Lateen Sail in World History” (PDF), Journal of World History, 6 (1): 1—23, Архивирано из оригинала (PDF) 2016-08-04. г., Приступљено 2016-08-04

Спољашње везе

Greek Fire – World History Encyclopedia
Technoporn: Greek Fire – Wired Blog, December 29, 2006.
Greek Fire – The Best Kept Secret of the Ancient World – by Richard Groller.
Greek Fire – The University of Calgary, 2000. Retrieved on 10 March 2013.
The Link: Greek Fire Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2012) – National Geographic, 1 May 2012. Retrieved on 9 Mar 2013.

[Radic-1] а ^б ^в ^г ^д Р. Радић, Цариград. Приче са босфора, Београд 2007, стр. 44-45.

[FOOTNOTELeicester197175-2] Leicester 1971, стр. 75.

[FOOTNOTECrosby200288–89-3] Crosby 2002, стр. 88–89.

[FOOTNOTEPartington19991–5-4] Partington 1999, стр. 1–5.

[FOOTNOTEForbes195970–74-5] Forbes 1959, стр. 70–74.

[6] Thuc. 4.100.1

[7] Julius Africanus, The Cestus, D25, 116–117.

[FOOTNOTEPartington19995-8] Partington 1999, стр. 5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]