Грегор Крек (словен. Gregor Krek; Четена Раван, 8. март 1840 — Грац, 2. август 1905) био је филолог, доктор славистике, и професор универзитета у Грацу.
Живот и рад
Рођен је 8. марта 1840. године у Четењи у Горењској, у западном делу Крањске.[1]
Завршио је гимназију у Љубљани 1860, а филозофски факултет у Грацу и Бечу. Од 1865. ради на реалци у Грацу, а 1867. хабилитирао је за славистику. Године 1871. постао је ванредни, а 1874. редовни професор словенске филологије на универзитету у Грацу.
Бавио се више широм славистиком него историјом језика свог народа,[1] али је издавао и словеначке текстове, расправљао о страним утицајима на словеначки језик и износио црте из историје словеначког језика. Такође је проучавао предмете везане за словеначку народну традицију.[1]
Од 1858. писао је песме за „Новице“, „Словенски Гласник“ и „Лептир“. Године 1862. изашла је његова збирка „Песми“, а 1863. романтична епска пјесма „На свети вечер о полночи“. Песме му се нису одликовале оригиналношћу. Као научник се касније скоро сасвим посветио проучавању традиционалне литературе.
Поред народне традиције, веома се занимао за словенску религију. О словенским божанствима је написао много мањих прилога.[1] Главно му је дело о словенској литератури нем. Einleitung in die slavische Literaturgeschichte (1874), у коме је најинтересантнији одељак о словенској митологији. Године 1881. у друштву са Трстењаком и Скетом основао је белетристичко-научни лист „Крес“, у Целовцу, у којме је био уредник и објавио доста својих прилога.[1]
Након пензионирања 1902. године, мислио је да последње дане живота проведе у Љубљани, али је због незгода које су му се тамо десиле морао да се врати у Грац.[1]
Умро је 2. августа 1905. у Грацу, у 65. години живота.[1]
Академик
Био је дописни члан академије у Петровграду, Чешке академије наука Франц Јосиф, ЈАЗУ и многих учених друштава.[1]
Био је дописни члан Српског ученог друштва од јуна 1878. и почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Александар Белић, Некролози: др Грегориј Крек, Годишњак, број XIX, Српска краљевска академија, Београд, 1906, стр 377-380
- Grande Encyclopédie, Paris 21 (L. Léger).
- Народна енциклопедија 2 (И. Графенауер).
- ÖBL 18 (1968) 249 (Wytrzens).
- История Славянской Филологiи, 785–786 +919 (В. Ягичъ).
Извори
- ^ а б в г д ђ е ж Секулић, Исидора (2018), Београдски стил, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, стр. 173—178, Приступљено 2022-03-31
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|