Горан Марковић

За друга значења, погледајте страницу Горан Марковић (вишезначна одредница).
Горан Марковић
Горан Марковић, уље на платну; рад Бранислава Михајловића
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-24)24. август 1946. (78 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
ДржављанствоРепублика Србија
Веза до IMDb-а

Горан Марковић (Београд, 24. август 1946) српски је режисер, сценариста, књижевник и универзитетски професор у пензији.

Биографија

Рођен је у Београду. Оба његова родитеља, Раде Марковић и Оливера Марковић, су били познати српски глумци. Завршио је Пету београдску гимназију, a потом ФАМУ у Прагу.

Режирао је педесетак документарних и 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, и написао три књиге.

Предавао је режију на Факултету драмских уметности у Београду, члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

Био је колумниста дневних новина Политика где је махом писао о темама из културе.[1]

Разведен је, нема деце.

Награде

Добио је више од 30 домаћих[2] и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво.

  • 1977 - Златни дукат Манхајмског фестивала
  • 1987 - Награда за најбољи сценарио на филмском фестивалу у Врњачкој Бањи за филм Већ виђено
  • 1987 - Златна арена у Пули за филм Већ виђено
  • 1989 - Златна арена у Пули за филм Сабирни центар
  • 1992 - Награда за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану за филм Тито и ја[3]
  • 1997 - Гран при филмског фестивала у Монтреалу за филм Кордон[4]
  • 2008 - Стеријина награда за најбољи савремени текст за Турнеју[5]
  • 2012 - Национални орден Легије части[6][7]
  • 2021 - „Михићево златно перо“ - Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи[8]
  • 2021 - Награда за животно дело - Фестивал ауторског филма[9]
  • 2022 - Почасна награда Maverick[10]

Филмографија

Редитељ

Глумац

Књиге

  • 1990 - Чешка школа не постоји[11]
  • 1992 - Тито и ја[12]
  • 2000 - Година дана
  • 2008 - Мале тајне
  • 2015 - Три приче о самоубицама
  • 2018 - Београдски трио[13]
  • 2022 - Доктор Д.[14]
  • 2024 - Завод[15]

Види још

Референце

  1. ^ Марковић, Горан. „Погледи – Горан Марковић”. Политика. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  2. ^ [1] Биографија Горана Марковића на сајту издавачке куће Лагуна
  3. ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
  4. ^ Le Devoir FFM - Le Grand Prix des Amériques au Cordon de Markovic
  5. ^ РТС: Изузетан допринос Гавраса и Марковића
  6. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Francuski orden za troje srpskih umetnika”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21. 
  7. ^ Орден витеза и официра Француске („Политика“, 14. новембар 2012)
  8. ^ „СВЕ ПОЧИЊЕ ОД СЦЕНАРИЈА: Горан Марковић први добитник награде „Михићево златно перо“”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-14. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Горану Марковићу уручена награда за животно дело на Фестивалу ауторског филма”. www.rts.rs. Приступљено 2021-11-27. 
  10. ^ „Goran Marković Maverick Motovunskog festivala - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-07-18. Приступљено 2022-07-18. 
  11. ^ „Češka škola ne postoji - Goran Marković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-20. 
  12. ^ „Tito i ja - Goran Marković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-20. 
  13. ^ „Beogradski trio - Goran Marković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-20. 
  14. ^ „Doktor D. - Goran Marković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-20. 
  15. ^ „Zavod - Goran Marković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-20. 

Спољашње везе