Герд Биниг

Герд Биниг
Лични подаци
Датум рођења(1947-07-20)20. јул 1947. (77 год.)
Место рођењаФранкфурт на Мајни, Немачка
ПребивалиштеШвајцарска
ДржављанствоНемачко
ОбразовањеГетеов универзитет, Франкфурт
Научни рад
ПољеФизика
ИнституцијаIBM Циришка истраживачка лабораторија
НаградеНобелова награда за физику (1986)

Герд Биниг (нем. Gerd Binnig; Франкфурт на Мајни, 20. јул 1947)[1] је немачки физичар, који је 1986. године, заједно са Хајнрихом Рорером, добио Нобелову награду за физику „за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”.[2]

Рани живот и образовање

Бинниг је рођен у Франкфурту на Мајни и играо се у рушевинама града током свог детињства. Његова породица је живела делом у Франкфурту, а делом у Офенбаху на Мајни, а школу је похађао у оба града. Са 10 година одлучио је да постане физичар, али се убрзо запитао да ли је направио прави избор. Више се концентрисао на музику, свирајући у бенду. Такође је почео да свира виолину са 15 година и свирао је у свом школском оркестру.[1]

Биниг је студирао физику на Ј.В. Гете универзитету у Франкфурту, стекао је диплому 1973. и остао тамо да докторира у групи Вернера Мартиенсена, под надзором Екардта Хонига.[3]

Каријера

Године 1978, Биниг је прихватио понуду IBM-а да се придружи њиховој истраживачкој групи у Цириху, где је радио са Хајнрихом Рорером, Кристофом Гербером и Едмундом Вајбелом. Тамо су развили скенирајући тунелски микроскоп (STM),[4][5][6][7][8] инструмент за снимање површина на атомском нивоу.[9] Нобелов комитет је описао ефекат који је проналазак СТМ имао на науку, рекавши да се „отварају потпуно нова поља за проучавање структуре материје.“[2] Физички принципи на којима је STM заснован већ су били познати пре него што је IBM тим развио STM, али Биниг и његове колеге су били први који су решили значајне експерименталне изазове који су били укључени у његово стављање у употребу.[2]

Тим IBM Цириха убрзо је добио бројне награде: Немачку награду за физику, награду Ото Клунг, награду Хевлет Пакард и награду Кинг Фајсал.[1] Године 1986, Биниг и Рорер су поделили половину Нобелове награде за физику, друга половина награде додељена је Ернсту Руски.

Од 1985–1988 радио је у Калифорнији. Био је у IBM-у у долини Алмаден и био је гостујући професор на Универзитету Станфорд.[10]

Године 1985. Биниг је изумео микроскоп атомске силе (AFM),[11] а Биниг, Кристоф Гербер и Калвин Квејт су наставили да развијају радну верзију овог новог микроскопа за изолационе површине.[12]

Године 1987, Биниг је именован за ИБМ колегу. Исте године је покренуо ИБМ физичку групу у Минхену, радећи на креативности[13] и микроскопији атомске силе.[14]

Године 1994, професор Герд Биниг је основао Дефининс који се 2000. године претворио у комерцијално предузеће. Компанија је развила Cognition Network Technology за анализу слика, попут оне коју људско око користи за формирање слика у мозгу.[15]

Године 2016, Биниг је освојио Кавли награду за нанонауку..[16] Постао је члан Норвешке академије наука и књижевности.[17]

Биниг и Рорер нанотехнолошки центар, истраживачки центар у власништву IBM-а у Ришликону, Цирих, назван је по Герду Бинигу и Хајнриху Рореру.[18]

Лични живот

In 1969, Binnig married Lore Wagler, a psychologist, and they have a daughter born in Switzerland and a son born in California.[1] His hobbies include reading, swimming, and golf.

Референце

  1. ^ а б в г „Gerd Binnig – Biographical”. Nobel Media AB. 1986. Приступљено 1. 1. 2014. 
  2. ^ а б в „The Nobel Prize in Physics 1986”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2018. 
  3. ^ „Definiens Management Team – Gerd Binnig, PhD”. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2014. 
  4. ^ Binnig G, Rohrer H (1986). „Scanning tunneling microscopy”. IBM Journal of Research and Development. 30 (4): 355—69. doi:10.1016/0039-6028(83)90716-1. 
  5. ^ Binnig G, Rohrer H (1987-07-01). „Scanning tunneling microscopy---from birth to adolescence”. Reviews of Modern Physics. 59 (3): 615—625. Bibcode:1987RvMP...59..615B. doi:10.1103/RevModPhys.59.615 Слободан приступ. 
  6. ^ Bai C (2000). Scanning tunneling microscopy and its applications. New York: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-65715-6. 
  7. ^ Chen CJ (1993). Introduction to Scanning Tunneling Microscopy (PDF). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507150-4. 
  8. ^ SPECS. „STM 150 Aarhus - High Stability Temperature Control” (PDF). specs.de. Приступљено 23. 2. 2017. 
  9. ^ Binnig, G.; Rohrer, H.; Gerbe, Ch; Weibe, E. (1982). „Surface Studies by Scanning Tunneling Microscopy”. Physical Review Letters. 49 (1): 57. Bibcode:1982PhRvL..49...57B. doi:10.1103/PhysRevLett.49.57 Слободан приступ. 
  10. ^ „Gerd Binnig”. kavliprize.org. 2. 6. 2016. Приступљено 30. 5. 2017. 
  11. ^ G. Binnig, "Atomic force microscope and method for imaging surfaces with atomic resolution", US Patent US4724318 (priority date 25 November 1985)
  12. ^ Binnig, G.; Quate, C. F. (1986). „Atomic Force Microscope”. Physical Review Letters. 56 (9): 930—933. Bibcode:1986PhRvL..56..930B. ISSN 0031-9007. PMID 10033323. doi:10.1103/PhysRevLett.56.930 Слободан приступ. 
  13. ^ G. Binnig, "Aus dem Nichts. Über die Kreativität von Natur und Mensch", Piper (1990).
  14. ^ Giessibl, F. J.; Gerber, Christoph; Binnig, G. (1991). „A low-temperature atomic force/scanning tunneling microscope for ultrahigh vacuum” (PDF). Journal of Vacuum Science & Technology B: Microelectronics and Nanometer Structures. American Vacuum Society. 9 (2): 984–988. Bibcode:1991JVSTB...9..984G. ISSN 0734-211X. doi:10.1116/1.585441. 
  15. ^ Health, Audacity. „Team | Definiens”. www.definiens.com. Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 6. 6. 2016. 
  16. ^ „2016 Kavli Prize in Nanoscience | www.kavliprize.org”. www.kavliprize.org. 2. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  17. ^ „Artikkel: Group 2: Astronomy, Physics and Geophysics”. The Norwegian Academy of Science and Letters (на језику: норвешки). Приступљено 14. 12. 2021. 
  18. ^ „IBM and ETH Zurich open collaborative Nanotechnology Center”. Press Release. Приступљено 17. 5. 2011. 

Литература

Спољашње везе

Герд Биниг на Викимедијиној остави.