Са седам година се уписао у музичку школу где је свирао клавир. Завршио је нижу и средњу музичку школу. После гимназије је уписао студије физике на Природно-математичком факултету у Сарајеву и догурао до статуса апсолвента. Отац му је био Хрват, а мајка Украјинка.[4]
Музичку каријеру почиње 1965. године у групи Вокинси. Незадовољан новом поставом и сит клавира, у јесен 1966. је напустио групу. 1968. године постао је члан групе Кост.
У септембру 1970. прешао је у Амбасадоре и с њима први пут ушао у студио. У то је време вокални солиста био Здравко Чолић, па је Здравкова плоча „Плачем за твојим уснама“ (1971) уједно и Владин дискографски деби. На Владину несрећу, цела је ствар прошла прилично неславно, пошто је оркестар потпуно прекрио оргуље, па се од Владиног првенца не чује ни један једини тон.
У пролеће 1971. заменио је у ИндексимаРанка Рихтмана, купивши од њега оргуље „Hammond T 202“. Сам је направио „Leslie“ појачало. С мањим прекидима због обавеза према факултету, свирао је с Индексима све до јесени 1973. и снимио укупно три и по сингла: „Сањам“ (1971), „И твоје ће проћи“ (1973), „Само су руже знале“ (1974) и песме „Повратак Џека Трбосјека и осталог зла“ и „Угасила је пламен“ на синглу „Плима“ (1972). Одласком Даворина Поповића и Боде Ковачевића у војску, Индекси су морали „на чекање“, па се Влади указала прилика да за стално пређе у групу Јутро, која се од 1. јануара1974. зове Бијело дугме.
Владо Правдић живио је и радио у САД, где се бавио послом невезаним за музику.
Смрт
Владо Правдић је крајем 2019. године оболео од рака простате након чега је оперисан више пута и од кога се лечио четири године, али је своје здравствено стање крио од јавности. Крајем 2023. године његово здравствено стање се нагло погоршало метастазом на кости и Владо Правдић умире у Сплиту4. децембра2023. године након дуге и тешке болести само два дана пре свог 74. рођендана 6. децембра.[5]
