Бијело дугме је LP-албум групе Бијело дугме из 1984. године у издању дискографске куће Дискотон. Албум је сниман у студијима РТВ Скопље, РТВ Загреб и РТВ Сарајево. Албум је објављен без имена, али се често назива „Косовка дјевојка“, по истоименој слици Уроша Предића која се налази на омоту албума.
Позадина и снимање
Након дуготрајних несугласица око поделе прихода, Жељко Бебек је напустио бенд у априлу 1984. године, одлучивши да се фокусира на соло каријеру. Нови певач бенда постао је бивши члан Топа и Тешке индустрије, Младен Војичић Тифа.[1] Бенд је лето 1984. провео у Ровињу, где је одржао мале наступе у туристичком центру Монви, припремајући се за предстојеће снимање албума.[2] Албум је сниман у Сарајеву, Скопљу, Загребу и Београду. Радни назив албума Још увијек нас има одбачен је након што је одлучено да се на омоту појави слика Уроша Предића.[2] На овом албуму гостовали су Оркестар народних инструмената Радио телевизије Скопље, фолклорна група Ладарице, Пеце Атанасовски и Соња Беран-Лесковшек.
Албум је наишао на одличан пријем код публике. „Липе цвату, све је исто к’о и лани” био је највећи хит албума.[1] Остали хитови су „Падају звијезде”, „Лажеш”, „Да те богдо не волим” и „Јер кад остариш”.[1] Многи критичари, међутим, нису волели албум.[3]
Војичић је под притиском професионалних обавеза, изненадне славе и медијског скандала изазваног откривањем употребе ЛСД-а одлучио да напусти бенд.[1] Са Бијелим дугметом је последњи пут наступио на концерту у Москви.[1]
Утицаји и наслеђе
Фолклорни поп рок звук Бијелог Дугмета, уз идеју југословенства, присутан на албуму преко обраде песме "Хеј, Славени", утицао је на велики број сарајевских поп рок бендова попут Мерлина, Плавог оркестара, Црвене јабуке, Валентина и Хари Мата Хари, често означен као Нови партизани.[1]
Албум је 1998. године анкетиран као 28. на листи 100 највећих југословенских рок и поп албума.[4]
2015. године омот албума Бијело дугме заузео је 100. место на листи 100 највећих омота албума југословенског рока.[5]
^ абVesić, Dušan (2014). Bijelo dugme : šta bi dao da si na mom mjestu : definitivna biografija najveće jugoslovenske grupe. Beograd. ISBN978-86-521-1703-1. OCLC904969157.
^„Avanture pišu pesme”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-11-22. „Kao novinarka početnica, Alka Vuica doputovala je početkom osamdesetih u Sarajevo, rešena da uradi intervju sa Bregovićem. On je bio sit intervjua, ali nezasit lepih devojaka. Kako bilo, otkačio ju je sa izgovorom da je nespreman za ozbiljnu vezu i posvetio joj pesmu "Pediculis Pubis". Nije poznato da li je picajzle zaista dobio od Alke, ali dugo posle toga nisu razgovarali.”
.jpg)
