Винсент ду Винјо

Винсент ду Винјо
Винсент ду Винјо 1955
Лични подаци
Датум рођења(1901-05-18)18. мај 1901.
Место рођењаЧикаго Илиноис,  САД
Датум смрти11. децембар 1978.(1978-12-11) (77 год.)
Место смртиВајт Плејнс, Њујорк, САД
ОбразовањеУниверзитету Илиноис у Урбана-Шампејну
Универзитету у Рочестеру
Научни рад
Пољехемија
НаградеНобелова награда за хемију (1955)

Винсент ду Винјо (енгл. Vincent du Vigneaud; Чикаго, 18. мај 1901 — Вајт Плејнс, 11. децембар 1978) био је амерички биохемичар. Добитник је Нобелове награде за хемију 1955. године „за рад на биохемијски важним сумпорним једињењима, посебно за прву синтезу полипептидног хормона“[1], референцу за његов рад на цикличном пептидном окситоцину.[2]

Биографија

Ду Винјо је дипломирао у средњој школи Шурц 1918. Почео је да студира хемију на Универзитету Илиноис у Урбана-Шампејну. На њега су утицала предавања Карла Шипа Марвела. Након што је магистрирао 1924. године, придружио се компанији DuPont de Nemours, Inc.

Оженио се са Зелом Зон Форд 12. јуна 1924. Поново започињући академску каријеру 1925. године, придружио се групи Џона Р. Марлина на Универзитету у Рочестеру ради докторске дисертације. Докторирао је 1927. године својим радом, Сумпор у инсулину.

Са Џоном Џејкобом Абелом са Медицинског факултет Универзитета Џонс Хопкинс (1927-1928), путовао је у Европу као сарадник Националног истраживачког савета 1928-1929, где је сарађивао са Максом Бергманом на Институту за истраживање коже Кајзер Вилхелм у Дрездену, и са Џорџом Баргером на Медицинском факултету Универзитета у Единбургу. Потом се вратио на Универзитет у Илиноису као професор.[3]

Следи Медицински факултет Универзитета Џорџ Вашингтон у Вашингтону 1932. године и Медицински колеџ Корнел у Њујорку 1938. године, где остаје до свог пензионисања 1967. године. Након пензије, био је запослен на Универзитету Корнел у Итаци, Њујорк.

1974. године претрпео је мождани удар који је окончао његову академску каријеру. Умро је годину дана након смрти своје супруге 1977.

Добитници Нобелове награде 1955, ду Винјо први с лева

Каријера

Његову каријеру карактерише интересовање за сумпор, протеине, а посебно пептиде. Чак и пре свог рада за који је добио Нобелову награду[1] о разјашњавању и синтетизацији окситоцина[2] и вазопресина, стекао је репутацију за рад на инсулину, биотину, трансметилацији и пеницилину.[4]

Такође је започео низ односа структура-активност за окситоцин и вазопресин, можда први за пептиде. То дело је кулминирало објављивањем књиге под називом Ток истраживања хемије сумпора и метаболизма и сродне области.

Наслеђе

Придружио се братству ΑΧΣ док је био на Универзитету у Илиноису 1930.

Види још

Референце

  1. ^ а б „The Nobel Prize in Chemistry 1955”. Nobelprize.org. Nobel Media AB. Приступљено 17. 11. 2016. 
  2. ^ а б du Vigneaud, Vincent; Ressler, Charlotte; Swan, John M.; Roberts, Carleton W.; Katsoyannis, Panayotis G. (1954). „The Synthesis of Oxytocin”. Journal of the American Chemical Society. 76 (12): 3115—3121. doi:10.1021/ja01641a004. 
  3. ^ Hofmann, Klaus. „Vincent du Vigneaud” (PDF). National Academy of Sciences. Приступљено 20. 9. 2012. 
  4. ^ Ragnarsson, Ulf (2007). „The Nobel trail of Vincent du Vigneaud”. Journal of Peptide Science. 13 (7) (објављено јул 2007). стр. 431—3. PMID 17554806. doi:10.1002/psc.864. 

Спољашње везе