Венкатраман Рамакришнан

Венкатраман Рамакришнан
Венкатраман Венки Рамакришнан
Лични подаци
Датум рођења(1952-04-05)5. април 1952. (72 год.)
Место рођењаЧидамбарам, Индија
НаградеНобелова награда за хемију, 2009.
Званични веб-сајт
www.mrc-lmb.cam.ac.uk/ribo/homepage/ramak/index.html

Венкатраман Венки Рамакришнан (Чидамбарам, 5. април 1952) индијски је структурни биолог пореклом из Индије и тренутно је на позицији председника Краљевског друштва. Добитник је Нобелове награде за хемију 2009. године, заједно са Томасом Стајцом и Адом Јонат, за рад на структури и функцији рибозома.[1][2][3]

Од 1999. године до данас ради као лидер групе Медицинског истраживачког савета у лабораторији за молекуларну биологију на Универзитету у Кембриџу.[4][5][6][7][8]

Биографија

Венкатраман Рамакришнан је рођен у граду Чидамбарам, у савезној држави Тамил Наду у Индији 5. априла 1952. године.[9] Рођен је у хинду-браманској породици, оба родитеља су му били академски грађани који се занимали науком. Отац му је био шеф катедре за биохемију на Махараја Сајаријао Универзитету у Бароди,[10][11] а у време Венкатрамановог рођења, он је био на постдокторским студијама у Америци. Његова мајка је завршила докторске студије на Универзитету Макгил у Канади за свега 18 месеци. Такође, његова млађа сестра је професорка имунологије и инфективних болести на Универзитету у Кембриџу.

Цела породица се преселила у град Вадодара (тада под називом Барода) када је Венки имао три године, где се он касније и школовао. Дипломирао је физику 1971. године на Универзитету у Бароди.

Одмах након дипломирања, преселио се у Сједињене државе, где је наставио школовање, прво стекавши звање доктора науке 1976. године на Универзитету у Охају.[12] Докторска дисертација је било истраживање фероелектричног фазног прелаза калијум-дихидрогенфосфата. Након тога Рамакришнан се преусмерава са теоријске физике на биологију на Универзитету у Калифорнији, у Сан Дијегу.

Први пут се сусрео са радом на рибозомима као постдокторски истраживач на Универзитету Јејл. Занимљиво, у том периоду није могао да нађе посао на факултету иако је конкурисао на преко 50 различитих универзитета широм Сједињених држава.

Међутим, Венкатраман Рамакришнан је наставио да ради на истраживању рибозома 1983-1995. године у Брукхејвенској националној лабораторији.

Референце

  1. ^ „2009 Chemistry Nobel Laureates”. Nobel Foundation. 2009. Приступљено 2009-10-14. 
  2. ^ Rodnina, Marina V.; Wintermeyer, Wolfgang (2010). „The ribosome goes Nobel”. Trends in Biochemical Sciences. 35 (1): 1—5. PMID 19962317. doi:10.1016/j.tibs.2009.11.003. 
  3. ^ Venkatraman Ramakrishnan Audio Interview Official Nobel Foundation website telephone interview
  4. ^ Nair, Prashant (2011). „Profile of Venkatraman Ramakrishnan”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 108 (38): 15676—15678. Bibcode:2011PNAS..10815676N. PMC 3179092 Слободан приступ. PMID 21914843. doi:10.1073/pnas.1113044108.  open access publication - free to read
  5. ^ „Biologist Venki Ramakrishnan to lead Royal Society”. BBC News. London. 2015-03-18. Архивирано из оригинала 2015-10-10. г. 
  6. ^ James, Nathan Rhys (2017). Structural insights into noncanonical mechanisms of translation. cam.ac.uk (Теза). University of Cambridge. OCLC 1064932062. doi:10.17863/CAM.13713. EThOS uk.bl.ethos.725540.  Шаблон:Free access
  7. ^ Venki Ramakrishnan Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
  8. ^ Ramakrishnan, Venki (2018). Gene machine. The race to decipher the secrets of the ribosome. London: Oneworld. ISBN 9781786074362. OCLC 1080631601. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 15. 01. 2021. 
  9. ^ „Common root: Tamil Nadu gets its third laureate”. Times of India. TNN. 8. 10. 2009. 
  10. ^ http://www.asianwindow.com/tag/venkatraman-venki-ramakrishnan/
  11. ^ Ramakrishnan, C. V.; Banerjee, B. N. (1951). „Mould Lipase: Effect of Addition of Vitamins and Sterol to the Cake Medium on the Growth and the Activity of the Lipolytic Mould”. Nature. 168 (4282): 917—918. Bibcode:1951Natur.168..917R. PMID 14899529. S2CID 4244697. doi:10.1038/168917a0. 
  12. ^ Ramakrishnan, Venkatraman (1976). The Green function theory of the ferroelectric phase transition in KDP (Теза). Ohio University. OCLC 3079828. ProQuest 302809453.