Клима је студирао економију и пословну информатику на којој је магистрирао 1981. године. Од 1969. године је радио у аустријској државној нафтној компанији ОМВ све до уласка у политику 1992. године. У влади Франца Враницког прво је био министар саобраћаја (1992-1996), потом министар финансија (1997).[1] Када је Враницки поднео оставке на све функције, Клима га је заменио на челу Социајлдемократске партије Аустрије и на челу Владе Аустрије. Под Климом као канцеларом у Аустрији су приватизованa нека јавна предузећа,[2] што су бројни следбеници његове партије видели као одвајање од традиционалне политике социјалне правде и социјалне државе и своје незадовољство су изразили прихватањем ставова Јерга Хајдера и Слободарске партије Аустрије.[3] Да би спречио јачање десничарске Хајдерове партије, Клима је ступио у коалицију са Аустријском народном партијом коју је тада водио Волфганг Шисел и они су формирали коалициону владу. Међутим, због инсистирања Шисела да у влади буде шест министара из редова Слободарске партије Аустрије, Клима даје оставку у фебруару 2000. године и напушта аустријску политику.[4] Током своје владавине, Клима је одолео притисцима да Аустрију уведе у НАТО пакт и инсистирао је на политици неутралности.[5]
Kriechbaumer, Robert (2014). »... ständiger Verdruss und viele Verletzungen.«: Die Regierung Klima/Schüssel und die Bildung der ÖVP-FPÖ-Regierung. Österreich 1997-2000 ... Studien der Dr.-Wilfried-Haslauer-Bibliothek). Brill Österreich Ges.m.b.H. ISBN978-3205795704.
Pelinka, Peter (2000). Österreichs Kanzler: Von Leopold Figl bis Wolfgang Schüssel. Carl Ueberreuter Verlag. ISBN978-3800037582.
^Thomas, Richard J.; East, Roger (2014). Profiles of People in Power: The World's Government Leaders (на језику: енглески). London: Routledge. ISBN9781315759517.