Фудбалску каријеру започео је са 17 година у Интеру, али је наредне три сезоне провео бранећи у нижеразредним тимовима Салернитани (Серија Ц1), Савони (Ц2) и Сан Бенетезеом (Ц1) са којим је успео да се пласира у виши ранг такмичења 1982.
Исте године Зенга се враћа у Интер где је провео наредних 12 сезона. Био је незаменљив на голу и један од кључних шрафова у Интеровој машинерији која је освојила титулу 1989. године (играо је у генерацији са некадашњим тренером Партизана Лотаром Матеусом), Суперкуп Италије 1989, као и Куп УЕФА1991. и 1994. године.[1]
Уследио је нови одлазак са Сан Сира. Наредне две сезоне Зенга је провео на голу Сампдорије, а каријеру у италијанском фудбалу окончао је у друголигашу Падови 1997. године. Укупно је бранио на 360 утакмица у Серији А, 160 у националном купу и евро куповима.
Валтер Зенга бранио је и ван Италије. Био је један од првих великана европског фудбала који је наступао у америчкој МЛС лиги. Бранећи за Њу Ингланд Револушн Зенга остварио је најбољи резултат у историји клуба освајањем другог места.
Први пут Валтер Зенга престао је активно да се бави фудбалом 15. јануара 1998. године.[2] Одлуку је образложио жељом да више времена проведе са породицом и посвети се глумачкој каријери. Улога у мини серији 'Панареа', где му је партнерка била његова тадашња девојка Оара Борсели, био је за сада Зенгин глумачки максимум.[2]
Повратак фудбалу уследио је 28. октобра 1998. године. Валтер Зенга именован је за играча-менаџера Њу Ингланд Револушна.[2] Нешто мање од године касније Зенга напушта клуб и враћа се у Европу.
Последњу утакмицу за национални тим одиграо је на стадиону 'Фоксборо' против Републике Ирске 4. јуна 1992. године.
Тренерска каријера
Зенга као тренер Вулверхемптона
Тренерску каријеру у Европи започео је у Румунији. После Национала из Букурешта, са којим је 2003. стигао до финала купа,[4] постао је тренер Стеауе. Успео је са бившим прваком Европе да се пласира у Лигу купа УЕФА елиминисавши Валенсију.[5] Иако је отишао из клуба два кола пре краја националног првенства због сукоба са председником,[5] Валтер Зенга имао је кључну улогу у освајању титуле првака Румуније.[4]
У јулу 2005. Зенга је постао тренер Црвене звезде.[5] Био је први странац на клупи црвено-белих. Са Звездом је освојио „дуплу круну" 2006. године,[4] а клуб су секунде делиле од презимљавања на европској сцени, након шокантно примљеног гола против Стразбура у последњем колу Лиге купа УЕФА.[6]
Зенга је касније водио турски Гацијантеп, Ал Аин (Уједињени Арапски Емирати), Динамо из Букурешта, Катанију и Палермо у Италији, а из домовине се поново вратио на Блиски исток: Ал Наср, Ријад (Саудијска Арабија), Ал Наср, Дубаи (УАЕ).
Дана 4. јуна 2015. године Зенга је постављен за новог тренера Сампдорије, клуба у коме је провео две сезоне играчке каријере, као замена за Синишу Михајловића, који је преузео Милан.[7][8] Након пораза од Фјорентине од 2:0, Зенга је у новембру 2015. године добио отказ, јер је клуб након 12 одиграних утакмица у Серији А заузимао десето место на табели, са само једном победом у последњих 7. кола.[9]
Зенга је 30. јула 2016. постављен за тренера Вулверхемптона, који је тада био члан Чемпионшипа, другог ранга енглеског фудбала. Отказ у Вулверхемптону, Зенга је добио након мање од три месеца проведена на клупи, где је на 14 утакмица остварио свега четири победе. Последњи пораз на домаћем терену од Лидса резултатом 0:1, коштао је Зенгу посла.[10]
Након више од годину дана без тренерског посла, Зенга је нови ангажман имао у Кротонеу, који га је именовао за тренера 8. децембра 2017. године, где је заменио Давида Николу, који је дао оставку.[11][12] Кротоне који је претходне сезоне у задњем колу изборио опстанак у Серији А, поново се нашао у ситуацији да се у последњем колу одлучује о његовом прволигашком статусу. Захваљујући поразу од Наполија од 2:1 и победама директних конкурената, Кротоне је сезону окончао на 18. месту и тако је испао у Серију Б. Пораз од Наполија је била Зенгина последња утакмица на клупи Кротонеа, пошто је уговор потписао до краја сезоне.[13]
У марту 2020. године Зенга је постављен за тренера Каљарија,[14] али је његов деби у новом клубу одложен због пандемије и мера које су донете поводом ње.[15] Прву утакмицу на клупи Каљарија Зенга је имао тек 20. јуна.[16] Зенга је добио отказ у августу 2020. године, након 13 утакмица, где је остварио учинак од 3 победе, 4 нерешена сусрета и 6 пораза, а заменио га је Еузебио Ди Франческо.[16]
.jpg)
