Валис и Футуна

Територија државе Валис и Футуна
Territoire des îles Wallis et Futuna
Застава
Застава
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Валиса и Футуне
Главни градМата-Уту
Службени језикфранцуски
Владавина
Облик државефранцуске прекоморске територије
 — АдминистраторРишар Дидије
 — Председник локалне скупштинеПесамино Тапутаи
Историја
Географија
Површина
 — укупно264 km2(211)
Становништво
 — 2013.[1]13.135(228)
 — густина49,75 ст./km2
Привреда
Валутафранак француских пацифичких колонија (CFP-Franc)
Остале информације
Временска зонаUTC +12
Интернет домен.wf
Позивни број+681

Валис и Футуна (фр. Wallis-et-Futuna) је група острва у јужном делу Пацифика[2], група од три вулканска острва у Тихом океану између Фиџија и Самое.

Политика

Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (Collectivité d’outre-mer) од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије (Territoire d’outre-mer).

Територија је подељена на 3 традиционална краљевства: Увеа на острву Валис, Сигаве на западном делу Футуне и Ало на острву Алофи и источном делу Футуне. Главни град територије је Мата-Уту[2], на острву Валис.

Шеф државе је председник Француске Емануел Макрон, чији је представник на територији Високи комесар Ришар Дидије (од 19. јула 2006).

Географија

Валис и Футуна се налази на две трећине пута између Хаваја и Новог Зеланда.

Територија се састоји из острва Валис, острва Футуна, ненасељеног острва Алофи, и још 20 ненасељених острва. Сва острва имају укупну површину од 274 km² и 129 km обале. Највиша тачка је на острву Футуна (765 m).

Средња влажност ваздуха током године је 80%, а температура 26,6 °C.

Само 5% земљишта је обрадиво. Дефорестација и ерозија су озбиљни проблеми за становнике острва.

Привреда

Главне привредне гране су производња копре, услуге, туризам и рибарство. Спољна трговина је најзначајнија са Француском, Аустралијом и Новим Зеландом.

Становништво

Укупно становништво ове територије 2003. године било је 14.944 (67,4% на острву Валис, 32,6% на Футуни), великом већином полинезијског порекла, а мањим делом француског. Више од 16.000 људи пореклом са Валиса и Футуне живе као емигранти на Новој Каледонији. Већина становништва припада римокатоличкој религији, и говори локалним полинежанским језицима.

Култура

Култура на острвима је типична полинезијска. Музика има богату традицију.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ISBN 86-331-2112-3. 

Спољашње везе