Бурманци (бурм. ဗမာလူမျိုး), кроз историју познатији и као Бамари, већински су народ у Мјанмару, где чине око 68% његовог становништва (или 30.110.000).[2] Припадају сино-тибетанској породици народа. Бурманци припадају монголоидној раси, а већином су настањени у пределу басена реке Иравади и претежно говоре бурманским језиком, који спада у сино-тибетанску језичку породицу и званични је језик Мјанмара. У суседним државама најбројнији су у Тајланду (2,9 милиона) и Аустралији (107 хиљада), а ван Мјанмара укупно их има око 3 милиона.
У неким случајевима, термин Бурманци се односи на све становнике државе Мјанмар без обзира какве су националности. Сматра се да их у свету има више од 33 милиона.
Остали мањи народи који живе у Мјанмару су Карени (6 милиона), Шан (5 милиона), Ракине (2,35 милиона) и Мони (1,2 милиона).
Порекло
Бурманци се служе бурманским језиком који припада сино-тибетанској породици језика. Говорници бурманског су прво мигрирали из данашње јужне Кине, тачније из провинције Јунан. На подручје Мјанмара су стигли у 7. веку, где су стигли касније у односу на народ Мон.[3][4] ДНК анализе Бурманаца из 2014. године показују да су Бурманци „типични јужноазијски народ”, али су такође на њих значајне утицаје оставили индијски народи (претежно Хиндуси, Бенгалци) као и народи са севера (Кинези). Гени код Бурманаца су више израженији него код националних мањина Мјанмара (нпр. Карени).
Кинески извори из 9. века индицирају то да су сино-тибетанска племена приказана близу подручја реке Иравади. Сматрају се прецима Бурманаца.
Језик
Осим Бурманаца, бурмански језик говоре и други народи на простору Мјанмара. Већина речи су из сино-тибетанских језика, али због снажног утицаја народа са запада бурмански је усвајао и речи из индоевропских језика (хинду, енглески). Постоји мањи број дијалеката овог језика, којима се служе људи искључиво у приобалним подручјима Мјанмара.
Религија
По вероисповести су углавном теравада будисти.
Види још
Референце
Литература