Бранислав Сурутка (Бања Лука, 4. април 1925 — Београд, 5. мај 1979) био је југословенски спикер и водитељ. Са кратким прекидом од две године, радио је у Радио Београду од 1948. до изненадне смрти 1979. године. Осим у Радио Београду, био је ангажован и на Телевизији Београд.[1] Глумио је и у филмовима, као наратор.[2]
Професионални рад
Бранислав Сурутка припада генерацији пионира телевизијске професије коју су, осим њега, чинили Душанка Калањ, Миодраг Здравковић, Љиљана Марковић, Мића Орловић, Бранко Илић.[3] Као спикер и водитељ стекао је велику популарност и поштовање како на радију, тако и на телевизији. Имао је карактеристичан глас и посебан стил казивања. Прича се у професионалним круговима да њега нико није могао да имитира, јер је био непоновљив, али је од њега могло много да се научи.[1]
Године 1956. Савезно извршно веће ФНРЈ донело је одлуку о додељивању средстава за изградњу ТВ мреже у Југославији. У суботу, 23. августа 1958. године, започео је "експериментални програм" Студија Београд. Студио је изграђен на новом Београдском сајму, први емитовани програм био је Дневник. Вести су читали Милоје-Мића Орловић, Бранислав Сурутка, Олга Нађ, Оливера Живковић и Вера Миловановић.[4]
Рад на филму
Бранислав Сурутка је, као наратор, глумио у три филмска остварења:[2]
Утицај
Бранислав Сурутка је, својим професионалним радом, био узор многим будућим спикерима и водитељима. Међу њима су и нека од највећих имена југословенских медија друге половине 20. века. Велики утицај Сурутка је, према њиховим сопственим речима, имао и на Зорана Модлија[5] и Оливера Млакара.[6]
Референце
Спољашње везе
- „Trezor”. zvanični sajt. RTS. 15. 04. 2014. Приступљено 01. 12. 2018.
