Роберт Чарлс „Боб“ Брајан (енгл.Robert Charles „Bob“ Bryan) и Мајкл Карл „Мајк“ Брајан (енгл.Michael Carl „Mike“ Bryan; Камарило, САД) браћа су близанци и бивши америчкитенисери, најбољи мушки дубл свих времена. Рођени су 29. априла1978. с тим што је Мајк старији два минута.
Позицију број 1 заједно су држали укупно 438 недеља што је најдуже у историји дублова, а такође држе рекорд и по броју узастопних недеља на првом месту (139).[1] Завршавали су годину као најбољи дубл планете чак десет пута. Током 2005. и 2006. поставили су рекорд опен ере такмичећи се у седам узастопних гренд слем финала у конкуренцији мушких парова.[2]
На дан 12. августа 2019. забележили су 1100. победу као дубл, савладавши Жеремија Шардија и Фабриса Мартена у првом колу мастерса у Синсинатију.[3] Након тријумфа на Вимблдону 2013. браћа Брајан су постали једини дубл у опен ери који је држао сва четири гренд слема истовремено као и једини дубл у историји који је у периоду од годину дана освојио титуле на сва четири гренд слема и олимпијско злато.[4] Ово достигнуће у тенису познато је као некалендарски Златни слем које је по њима названо и златни Брајан слем.[5]
Поред набројаног, једини су дубл који је освојио и све турнире мастерс 1000 серије (12 верзија 9 турнира, укупно 39), Завршни турнир сезоне (2003, 2004, 2009, 2014) и Дејвис куп (2007).
На АТП туру имају заједно освојених 119 титула и финала на још 59 турнира. Гренд слем турнире освајали су 16 пута што је рекорд опен ере и то: шест пута ОП Аустралије (2006, 2007, 2009, 2010, 2011 и 2013), два Ролан Гароса (2003, 2013), три Вимблдона (2006, 2011, 2013) и пет пута ОП САД (2005, 2008, 2010, 2012 и 2014).
Браћа Брајан имају највише победа од свих америчких дублова у историји Дејвис купа са односом победа и пораза 25:5, укључујући четири победе из 2007. када су САД освојиле титулу.[8][9]
Због својих резултата АТП их је прогласио најбољим дублом прве деценије 21. века.[10]
Последњи пут на АТП туру наступили су у Делреј Бичу, у фебруару 2020. и по шести пут освојили титулу. Каријеру су званично завршили у августу исте године.[11]
Јуниорска каријера
Боб и Мајк су освојили свој први турнир заједно са шест година, на турниру за тенисере испод 10 година. Имали су врло успешну јуниорску каријеру, освојивши више од 100 турнира у конкуренцији парова заједно. Године 1991, су освојили америчко првенство за тенисере испод 14 године на тврдој, а 1992. на земљаној подлози. Резултат из 1992. поновили су и 1994, 1995. и 1996. године, постајући први тим у последњих 30 година који је освојио тај турнир три пута заредом. Боб и Мајк су постали први тим који је одбранио титулу на америчком првенству за тенисере испод 18 година.
Браћа Брајан освојили су јуниорско Отворено првенство САД1996. Такође су освојили бронзану медаљу на Пан америчким играма у Винипегу, где су представљали САД по први пут као професионалци.
Због добрих резултата у основној и средњој школи, обојица су добили стипендије за универзитет у Станфорду 1996. године, и до 1998. су играли тенис за свој универзитетски тим. Године 1998. су били први тим на листи најбољих тениских дублова у такмичењу између универзитета.
Мајка Боба и Мајка Брајана, Кејти (рођена Блејк), бивша је америчка тенисерка. Четири пута је учествовала на Вимблдону, а достигла је и четвртфинале мешовитих парова на том турниру 1965. године. И даље подучава децу тенису. Њихов отац Вејн је адвокат, музичар и тениски тренер. Оба родитеља браће Брајан организују разне егзибиционе мечеве у добротворне сврхе.
^„The players of the decade”. ATP World Tour. 13. 12. 2009. Архивирано из оригинала 17. 12. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2018.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
