Блажо Мартиновић (Бајице , код Цетиња , 6. август 1920 — Вилића Гувно, код Прозора , 2. март 1943 ), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије .
Рођен је 1920. године у селу Бајице, код Цетиња. Четири разреда основне школе завршио је у родном месту. До 1941 . се бавио земљорадњом . Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1938 . године.
Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941 . године. Током Тринаестојулског устанка учествовао је у разоружавању италијанске посаде на Ловћену . Од априла 1942 . био је пушкомитраљезац у Ловћенској партизанској чети.
Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1942 . године.
Као борац и руководилац у Четвртој пролетерској црногорској бригади учествовао је у свим њеним борбама до своје погибије. Погинуо је, као омладински руководилац Друге чете Другог батаљона бригаде, у борбама против немачких војника за одбрану рањеника на Вилића Гувну код Прозора 2. марта 1943. године.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије , 20. децембра 1951 . године, проглашен је за народног хероја .
Народни хероји из Цетиња и околине
Цетиње Бајице Велестово Горњи Цеклин Љуботињ Ријека Црнојевића остала места
