На играма у Торину 2006. у биатлон се такмичило у десет дисциплина, пет мушких и пет женских. У односу на претходне игре у Солт Лејк Ситију 2002. додате су две нове дисциплине: Масовни старт на 15 км у мушкој и 12,5 км у женској конкуренцији.
Учествовала су 204 такмичара од тога 107 мушкараца и 97 жена из 37 земаља. Олимпијске медаље су освајали такмичари из 7 земаља. Највише успеха су имали представници Немачке који су укупно освојили 11 медаља од којих 5 златних, 4 сребрне и 2 бронзане. Шест биатлонаца је освојило по три олимпијске медаље: Албина Ахатова (Русија), Кати Вилхелм и Мартина Глагов (Немачка) код жена, а Оле Ејнар Бјерндален (Норвешка), Свен Фишер и Михаел Грајс (Немачка). Михаел Грајс је био науспешнији појединац са освојене 3 златне медаље.
Двадесет најбољих пласираних земаља у Светском купу у биатлону 2004/05. према рангирању Међународне биатлонске уније (ИБУ) могле су, на олипијске игра, да пошаљу по 4 представника у дисциплинама, односно 5 укупно. Пет прворангираниг земаља могле су да пошаљу и шестог учесника као резерву. Земље пласиране од 21-28 места код мушкараца и 21-27 код жена могле су послати по једног представника. Пласирани ниже од 28 места нису могли слати такмичаре на ЗОИ. Могли су се укључити само ако неке од земаља испред њих на листи нису послале пуну квоту такмичара. Ова ограничења су коришћена у свим биатлонским такмичењима. Земље који међу првих 20 имају и мушку и женску екипу могле су на игре послати по 5 такмичара у обе конкуренције.
Следећа табела даје 28 земаља које су квалификоване у мушкој и 27 у женској конкуренцији:
