Бајрам бегова џамија (позната и као Кара-џамија, Атиф-заде џамија и Седерев-џамија) била је једна од џамија у Београду, саграђена је између 1557. и 1560. године, а срушена крајем 19. века.
Опште информације
Саграђена је између 1557. и 1560. године, а њен ктитор имао је и друге задужбине као што су медреса, хамам и имарет. Према списима, ова џамија била је „ниже” од Стамбол капије, која се тада налазила испред данашњег Народног позоришта у Београду. Налазила се на дашањем простору блока зграда код Народног позоришт,а на углу улица Доситојеве и Браће Југовића.[1][2] Имала је димензије тлоцрта 15 х 15 м, а била је процењена на 120 дуката.[3]
Евлија Челебија османски путописац записао је да се Бајрам бегова џамија налази „горе” што потврђује да је постојала на потезу код Стамбол капије од које се терен спуштао према Дунаву.[4]
Веруј се да је у периоду од 1717. до 1739. године служила за смештај болничких кревета, а да је након тога преуређена у стамбену згаду. Године 1739. обновио ју је Хаџи Мустафа-ефенди Атиф-заде.[4]
У плинару Народног позоришта претворена је 1869. година и служила је за грејање и осветљење све док електрично осветељење није стигло у Београд, 23. септембра 1893. године. Због гарежи и чађи је поцрнела и у народу постала позната као „Кара џамија”. Аустроугарски путописац Феликс Каниц затекао ју је у том стању и тако је описао, 1887. године.[4] Јован Ердељановић записао је да је Бајрам бегова џамија „поруђена пре неколико година”, 1901. године, а драмски писац, редитељ и глумац Веља Миљковић ју је нацртао 12. септембра 1897. године, што је било можда уочи рушења.[4]
Референце