Умјетнички надимак „Лукас” добио је по називу сплава на Новом Београду, гдје је наступао почетком 1990-их година. Популаран је постао у београдском клубу „Хогар” на Ади Циганлији, гдје је дошао као замјена за дотадашњег пјевача Мила Лојпура. У овом клубу је упознао Милана Шћеповића и Сашу Лунгиновића, са којима је изводио џез и ромске пјесме. Он их је аранжирао у сопствени стил, што му је донијело велику популарност у уследјелим годинама. Након клубова, сарађивао је са групом Викторија; потом се осамосталио. Његов први хит је била пјесма Куда иду људи као ја. Сљедећих година настали су хитови: Ja живим сам, Песма од бола, Лична карта, Соба за плакање, Кафана на Балкану, Рођендан, Нешто против болова, Беле руже, Истина је да те лажем и др.
Направио је прекид у каријери од 2004. до 2006. године. Године 2008. освојио је прво мјесто на фестивалу „II Axal Grand” пјесмом Упали светло. На свој рођендан, 3. новембра, одржао је концерт у Београдској арени пред око 20.000 људи — 2010, 2011. и 2012. године (три пута заредом). Десети, највећи концерт, одржао је на Маракани — 8. јуна2013. године,[3] пред око 75.000 посјетилаца.[2]
Током једног периода у 2013. години је био предсједник ФК Тимок.[4]
Приватни живот
Године 2003, Александар Вуксановић је ухапшен и осуђен на четири мјесеца затвора — у склопу полицијске операције назване Сабља; разлог је био што је неовлашћено посједовао пиштољ.[5] Такође, имао је проблема са коцкањем[6] и дрогом[7] — што је узроковало одлазак са музичке сцене сљедеће двије године.
Вуксановић је у Београду, у фебруару2009. године, рањен; из ватреног оружја су испуцана два хица.[8] На њега је пуцано и док је на паркингу у Гандијевој улици на Новом Београду улазио у аутомобил; погођен у десну наткољеницу и ван животне опасности, пребачен је у објекат за медицинску помоћ.[8]
