Средњу школу завршио је у Килу, а класичну филологију и источне језике студирао је исто у Килу од 1860. до 1862.[3] Од 1862. до 1864. студирао је класичну филологију и компаративну лингвистику (упоредну граматику) у Лајпцигу. Докторирао је 1864. у Лајпцигу и након тога је две године учио латински и старогрчки, а 1866. почео је у Јени да проучава компаративну лингвистику. Хабилитирао је 1867. и постао доцент за компаративну лингвистику у Гетингену, а убрзо након тога 1868. ванредни професор у Јени. Био је од 1870. ванредни професор у Лајпцигу, а 1876. постављен је за редовнога професора за словенску филологију у Лајпцигу.[4]
Припадао је и био творац младе школе младограматичара.[5] Његов Приручник старобугарског језика (1871) постао је основица за проучавање старословенског језика.Важни су и његови радови о литавском језику. За српски језик заслужан је због својих студија о акценту и због велике граматике српског језика. Био је учитељ многим словенским славистима.
Walther Killy and Rudolf Vierhaus (eds.) (1997). Deutsche Biographische Enzyklopädie (DBE). Band 6: Kogel – Maxsein. München (u. a.): K.G. Saur. pp. 342.
Wilhelm Streitberg: "August Leskien". In: Indogermanisches Jahrbuch I (1913). стр. 216–218.
Wilhelm Streitberg: "August Leskien". In: Indogermanisches Jahrbuch VII (1919). стр. 138–143.
Harald Wiese: Eine Zeitreise zu den Ursprüngen unserer Sprache. Wie die Indogermanistik unsere Wörter erklärt, Logos Verlag Berlin, 2007.
Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Leskien, August”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead.