Атербергове границе конзистенције

Атербергове границе конзистенције (енгл. Consistency Limits, Atterberg’s Consistency Limits, фр. Limities de consistence (d’Atterberg), нем. Konsistenzgrenzen, Atterbergsche konsistenzgrenzen, рус. Границы консистенций (Аттерберга)) представљају прелазе из једног у друго стање конзистенције.[1] Свакој граници конзистенције одговара одређен садржај воде изражен у процентима тежине одговарајуће масе тла у сувом стању.

А. Атерберг (1911) је предложио да се дефинишу три границе:

  • граница скупљања,
  • граница пластичности и
  • граница течења.

Ове границе одвајају поједина карактеристична стања конзистенције тла а одређују се лабораторијским путем.

Атербергове границе могу послужити за разликовање прашине и глине, и могу послужити за разликовање врста прашина и врста глина. Ове границе предложио је Алберт Атерберг, шведски хемичар.[2] Касније је ове границе дорадио Артур Казагранде.

Референце

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978.
  2. ^ http://www.geoforum.com/info/pileinfo/swedsoilmech.asp Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2007) Brief history of Swedish Soil Mechanics

Спољашње везе