Археологија (од грчких речи αρχαίος = стар, (у савременом грчком и прастар) и λόγος = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу. Иако је уобичајено да се њено проучавање везује за „старине“, тј. за давну прошлост, њоме је обухваћено време од најстаријих материјалних остатака, па све до данашњих дана.[1][2]
По свом садржају и циљевима археологија је друштвено-историјска научна дисциплина. По научним изворима и методи рада археологија је истовремено и егзактна наука, што значи да се базира на материјалним остацима (покретним и непокретним) потпомажући се притом, ако их има, писаним изворима ради што бољег тестирања хипотезâ. Њен основни и трајни циљ таквог начина рада јесте упознавање човека као интелигентног члана људског друштва, ствараоца и творца континуиране културне еволуције.[3]
Резултати и плодови археолошких истраживања постижу свој циљ ако постану приступачни, видљиви и разумљиви не само стручњацима, него и свима онима чију пажњу привлачи археологија као изразито социјална и антрополошка наука.[6]
Археологија и друштвене науке
Археологија, која се у новије доба све више везује уз антропологију а не историју како је то било уобичајено у претходном раздобљу и то нарочито у Европи, проучава људска друштва и објекте које су она оставила за собом. То нарочито долази до изражаја током проучавања праисторије о којој су готово увек једина сведочанства њени материјални остаци (нпр. оруђа од камена, кости и метала, керамика, остаци архитектуре, итд.). Поред праисторије археологија се бави и проучавањем историјских периода, то јест периода у којима постоје писани извори, и она у том случају углавном има улогу помоћне историјске науке. Иако су неки од њених спектакуларнијих открића главни знак препознавања археологије, такви су налази сразмерно ретки и најчешће недовољно документовани тако да они врло често немају велику вредност са становишта научне археологије. Модерна археологија се заснива на тимском раду и детаљном документовању и анализи свих налаза (укључујући ту и информације о природној средини, људске остатке, архитектуру, артефакте, биофакте, итд.) и њихових асоцијација у циљу што прецизнијег реконструисања људских култура и уопште људског живота у прошлости.
Кирнијак из Анконе (14. век) се сматра оцем за археологију.
Шездесетих година 19. века наука је довела у питање датум стварања света које је, према бискупу Ашеру, падало у 4004. годину п. н. е. Сазнање о геолошким временским распонима, удружено с Дравиновомтеоријом еволуције, донело је свест о спорости и постепености развоја људских друштава и артефаката. Праисторија је са све већом поузданошћу дељена даље на фазе, а артефакти подвргавани детаљнијој класификацији. Тако је у првој половини 20. века на основу годова, варва и анализа полена утврђивана релативна и апсолутна хронологија праисторијског раздобља.[7]
После Другог светског рата створила се јака веза између археологије и природних наука. Вилард Либи открио радиокарбонски метод датовања. Јавила се могућност да се одреди старост без прибегавања међусобних културних поређења. Култура се анализира као систем који се може раставити на више подсистема: технолошки, друштвени, идеолошки .[8]
Локалитет је место људске активности коју можемо сагледати у концентрацији артефаката и одбачених сировина. У мобилним заједницама разликујемо станишта на отвореном и пећинска станишта. Ако је могуће дефинисати кратке фазе окупације на локалитету, треба гледати на распоред артефаката и костију унутар и око непокретних структура (нпр. огњиште), да би се уочило постојање устаљених шема.
Овим се бави део археологије који се назива етноархеологија.
Проучавање локалитета не може открити више од једног аспекта друштвеног понашања. За ширу интерпретацију неопходно је узети у обзир целокупну територију на којој је група функционисала. Територија годишњег домета (хоме ранге), укључује територију на коју је заједница настањивала и на којој се кретала током једног временског периода (једне године). Та територија обухвата станишта (кампове који могу бити: сезонски, транзитни, оставе и сл).
Сви налази са једног локалитета требало би да се посматрају у оквиру шире културне целине (културне групе или комплекса), како би била сагледана људска активност тога поднебља.
Данас је теренско истраживање у археологији обично део свеобухватнијег истраживања неког подручја. Један од првих великих теренских пројеката у централној Италији покренут је средином 20. века када је расподела обрадиве земље ситним сељацима условила нагло интензивирање пољопривреде.
Раније су значајни локалитети рекогносцирани и ископавани зато што се полазило од тога да њихови планови, објекти и натписи одсликавају политичку и економску структуру подручја. Данас је вероватније да ће истраживање подразумевати свеобухватну анализу на регионалном нивоу у настојању да се осветли шира економска, пољопривредна и друштвена целина у оквиру које су функционисали појединачни локалитети.
Истраживање терена може бити обилазак терена и бележење, затим из ваздуха као и подводно, које се не разликује много од на копну. Ослања се на рониоце и визуелно снимање делова морског дна. Фотографисање, бележење и рекогносцирање налазишта под водом попут потонулих бродова или разбацаног бродског товара почива на истим основним принципима као рад на копну али је наравно тежи и тражи више времена.
На археолошко налазиште могу да упуте и топоними, имена насеља, који често указују на неку делатност у прошлости. Имена као што су Градац, Црквина или Гробљиште указују на могућност постојања археолошких споменика у том крају.
Други традиционални метод је прикупљање података из литературе, археолози примењују и поступке који укључују употребу метода и инструмената из других струка.
Први, најстарији и најједноставнији метод за рекогносцирање терена је обилазак који подразумева уочавање мањих колебања у својствима терена и ако је то могуће уочавање артефаката на површини. Изабрано подручје покрива се мрежом што омогућава систематично испитивање. Сваки налаз мора се убележити према координатама основне мреже.
Допринос теренском раду и документовању даје снимање из ваздуха. Снимак из ваздуха може при повољним условима регистровати земљом затрпане остатке на које указују промене у боји површинског слоја тла или вегетација.
Када није могуће уз помоћ снимања из ваздуха утврдити положај налазишта на располагању је известан број направа за геофизичко истраживање.
Археологија и природне науке
Иако је рођена у окриљу хуманистичких наука археологија је у тесној вези са природним наукама, што је неопходно и обострано корисно. Карактер овог односа се у протеклих 150 година драстично мењао у складу са променама методологије и циљева које је археологија постављала.
Археометрија је област која се бави израчунавањем, односно користи технике и методе првенствено физике и хемије, да би дошла до одређених резултата попут хемијског састава материјала пронађеног на локалитету и сл.
Експериментална археологија ова област користећи експерименталне методе долази до резултата и закључака (првенствено у рекогносцирању).
Насеобинска археологија је грана археологије којом се обједињују проучавања насеља и некропола, односно сложених активности популационих група и индивидуа у оквиру насеља.
Ћилибар, фосилизованасмола, чији су основни састојци суцинитска киселина и ћилибарско уље, је одличан пример спреге природних наука и археологије.
Анализе ћилибара, првенствено инфрацрвена спектрографија, показују како физичко хемијске методе могу да утичу на археолошки модел и управо је захваљујући овим анализама ћилибар постао показатељ културних преображаја и праисторијскетрговине.
Иако су геологија, педологија и археологија три различите научне дисциплине, допуњују се и узајамно користе добијене резултате. Археологија и геологија имају своју хронологију, геолошка хронологија почиње архаиком, а завршава се квартаром, млађи део квартара - холоцен, обухвата подеоке археолошке хронологије. Педологија се служи и геолошком и археолошком временском хронологијом.
Пре почетка радова врши се рекогносцирање терена. Геолог описује положај и старост слојева, као и њихову повезаност. По завршетку се детерминише петролошко-минералошки материјал који је нађен приликом ископавања у културним слојевима, да би се преко налаза утврдио радијус кретања некадашњих становника.
На основу педолошких истраживања земљишта, по којим се на пример утврђује каква је била вегетација, карактеристике и тип земљишта, у сарадњи са археологијом може се открити да ли је у прошлости на том локалитету човек само боравио или се и бавио земљорадњом, тј. да ли је био ратар, номад или ловац.
Палоботаника (понекад и археоботаника) је научна област археологије и ботанике која се бави проучавањем макро и микробиљних остатака са археолошких локалитета. Палеоботаника као интердисциплинарна грана ботанике тесно сарађује са археологијом. Одређивање и интерпретација налаза биљних остатака дају увид у прилике, животне и прехрамбене навике и економске односе у одређеној епохи. Најчешћи налази су остаци хране, семе, дрво, текстил (у угљенисаном стању) и полен и дрво у анаеробном медију.
Палинологија, прегледом поленских анализа, доказала је да има велики значај приликом утврђивања природног окружења праисторијских заједница, односа између човека и природе, односно активности праисторијских људи. Палинологија се развија у оквиру палеоботанике са циљем да допринесе потпунијем сагледавању еволуције биљног света.
Антропологија је блиско повезана са археологијом. Значај антрополошких истраживања огледа се у могућности одређивања пола, старости, скелетне грађе, реконструисање висине, детерминација типолошке структуре скелетног материјала откривеног на археолошком локалитету. Занимљиво је да је могуће реконструисати лице древног човека, на основу изгледа лобање.
Датовање
Датирање има кључни значај за уношење реда у археолошки материјал. Развој метода датирања, било да су у питању „традиционалне“ или егзактно научне, сведочи о сналажљивости и околишним путевима закључивања који решавање археолошког проблема чине врло фасцинантним задатком.[7]
Методе датовања
Метода радиоактивног угљеника-14 (C-14) примењује се од средине 20. века, како у археологији, тако и у другим наукама, то јест од када је Вилард Ф. Либи објаснио да се полураспад угљеника-14 (C-14), који стално настаје у атмосфери из атома азота, а после се полураспадом од око 5.730 година враћа у атоме азота, може користити да се одреди старост остатака органске материје у археолошким налазима.[9] За ово откриће је добио и Нобелову награду за хемију.
Овакво датовање засновано је на распадању радиоактивних атома угљеника-14 (C-14), који су били уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, насупрот стабилности два преостала угљеникова изотопа C-12 и C-13. Њихов однос је углавном сталан (на један атом угљеника са масом 14 долази атома са масом 13 и атома са масом 12. Језгро угљеника-14 (C-14) је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнађује распале атоме угљеника-14 (C-14), али после смрти то престаје и количина угљеника-14 (C-14) се смањује током времена. Мерењем преостале количине угљеника-14 (C-14),у односу на угљеник-12 (C-12) у узорку органског порекла може се одредити време које је протекло од смрти, то јест може се утврдити старост узорка.[10]
Поред тога, полураспада калијума-40 у аргон-40 износи 1.250.000 година, а калијум се налази у многим вулканским стенама и то су истраживачи прошлости живота и Земље искористили за одређивање приближне старости налазишта старијих од 100.000 година.[11]
Датовање термолуминисценцијом користи се од 1953. Термолуминисценција је емисија светлости која се јавља када загревамо материју која не проводи електричну енергију. Порекло ове појаве лежи у јонизујућој радијацији, којој је материјал био изложен током боравка у земљи. Елементи као што су уранијум, торијум, калијум и рубидијум, током свог радиоактивног распада емитују нуклеарне радијације. Када оне продру у минерал губе енергију, а један од резултата је и јонизација, односно електрони се одвајају од њихових матичних атома. Већина се одмах рекомбинује, а неки се задржавају у „замкама“ (неправилностима кристалне решетке), све док се поново не загреју до одређене температуре. За археолошко датовање ова температура је 300-500 °C. На археолошким локалитетима наилази се на материјал који је горео, попу керамике, огњишта и сл. Током времена из околине у коју је предмет био укопан прикупља се нови број електрона (пошто су ослобођени из замке током горења) пропорцијално времену током кога је материјал био потхрањен у земљи. Уколико се овај материјал поново изложи загревању, доћи ће до емитовања фотона. Ова емисија је природна термолуминисценција. Старост се утврђује односом природне термолуминисценције и индуковане дозе.
Дендрохронологија је метода датовања, базирана на радовима астронома Ендруа Дагласа, једна од првих метода апсолутног датовања, откривена у првим деценијама XX века. Полазећи од тога да годови на дрвету представљају својеврсни календар доказано је и да ширина попречних годова на дрвету зависи од тога каква је климатски била година када је дрво добило тај год. Комбинација годова је јединствена за неколико година и у истим климатским условима је потпуно идентична за свако поједино дрво који је живело у исто време.
Компаративно-историјски метод датовања је утврђивање старости поређењем са писаним изворима. Културе које нису оставиле писане трагове о себи доводиле су се у непосредну или посредну везу са културама Блиског истока и Египта, где се према писаним изворима установила прецизна временска скала.
Когнитивна археологија
Когнитивна археологија подразумева проучавање начина размишљања у прошлости на основу материјалних остатака и углавном се сматра модерном археологијом.
Писани извори и уметност су вредан извор информација, али углавном су проучавани у домену историчара уметности и историчара.
За праисторијски период где су писани извори у потпуности одсутни, раније генерације археолога из су тежиле стварању пандана у историји. Претпостављало се шта су древни људи веровали и мислили.
Данас се покушава истражити како су праисторијски људи реаговали на концепте кроз своје култне обреде.
Начини сахрањивања и некрополе
Чин сахране подразумева поштовање или осећање везано за мртву индивидуу, а можда и свест о посмртном животу. Декоративни објекти могу дочарати изглед појединца, по лепоти или по престижу.
Неандерталац је прво људско биће које је своје мртве с пијететом сахрањивало. На неколико места у Француској и Италији покојник је заштићен ломљеним каменом, облуцима или каменим плочама. У Регурдуу (Француска) покојник је положен на велику гомилу камена, које је саграђена камена конструкција за скелет медведа. Та и нешто једноставније конструкције у пећини Монте Чирчео (Италија) антиципирају целокупну каснију фунералну архитектуру.
Начин сахрањивања, изглед гроба и надгробног обележја одређени су сепуларним кодексом заједнице који је заснован на религијским представама, заштитним магијским поступцима, типу емоционалне реакције на сам чин смрти. Мисао о гробу као станишту прати се од најстаријих култура.
Постоји неколико начина сахрањивања која су практикована од праисторијских заједница:
Једна од најважнијих карактеристика једне културе је облик сахрањивања, тако да чак поједина раздобља носе назив према начину како су припадници култура тога доба сахрањивани, као што су Култура поља са урнама или Култура тумула.
У истој културној групи могу се јавити поред доминантног и други начини сахрањивања, што може бити резултат утицаја других етничких заједница, као и различитих религијских група унутар исте
Такође и гробови и гробна обележја носе печат разних култура и религија али се може уочити да је задржана основна функција и порука:
Религија се може схватити као понашање или владање које указује у веровање и жељу да се угоди божанској владајућој моћи, али и као друштвена институција.
Шеме понашања могу бити одговор на религиозна веровања и могу бити прожета кроз свакодневни живот, тако да је археолошки тешко разликовати.
Религиозни ритуали укључују извођење чинова обожавања према божанству или узвишеном бићу. Ово садржи најмање четири различите компоненте:
Привлачење пажње, које захтева употребу светих места (храмова), осветљења, звук и мириса који осигуравају усмерење пажње на ритуалне чинове. Свето место је често обележено светим симболима који се понављају. Све ово могу бити археолошки индикатори ритуала.
Гранична зона између два света, укључује различите активности попут ритуалног прања (у смислу прочишћавања). Ритуали су се одигравали на отвореном или у храмовима, у обредима што се одражава и на архитектуру храма.
Присуство божанства је неопходно за успешан и ефективан ритуал. У већини друштава оно је симболизовано материјалним обликом или сликом. Ритуални симболи могу бити иконографски обожавана божанства. Ритуални симболи често се уочавају у погребном ритуалу.
Активно учествовање укључује покрете, јело, пиће и сл. У неким културама подразумева поклоне и жртвовање.
^Sinclair, Anthony (2016). „The Intellectual Base of Archaeological Research 2004-2013: A visualisation and analysis of its disciplinary links, networks of authors and conceptual language”. Internet Archaeology (42). doi:10.11141/ia.42.8.
^Логос 2017, стр. 307-308. „После 8 полураспада атома угљеника-14 је тако мало да их једва има у органској материји и није их могуће тачно измерити. Зато је тешко и непоуздано одређивање времена настанка неког археолошки истраженог слоја који је старији од 50.000 година помоћу угљеника-14“.
Olsen, Bjørnar; Shanks, Michael; Webmoor, Timothy; Witmore, Christopher (2012). Archaeology: The Discipline of Things. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press.
Renfrew, Colin; Bahn, Paul (2012). Archaeology - Theories, Methods, and Practice. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN978-0-500-77112-9.
لمعانٍ أخرى، طالع يان والاس (توضيح). هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (يوليو 2019) يان والاس (كاتب للأطفال) معلومات شخصية الميلاد سنة 1950 (العمر 73–74 سنة) نيغارا فولز، أونتاريو مواطنة كندا ...
4 jenis stereotip yang dihasilkan dari kombinasi antara perasaan hangat dan kompetensi. Gambaran kuli Jawa di Sumatra pada era penjajahan Belanda. Orang Jawa pada umumnya distereotipekan sebagai seorang kuli pekerja keras. Stereotipe adalah penilaian terhadap seseorang hanya berdasarkan persepsi terhadap kelompok di mana orang tersebut dapat dikategorikan.[1] Stereotipe merupakan jalan pintas pemikiran yang dilakukan secara intuitif oleh manusia untuk menyederhanakan hal-hal yang komp...
For schools with a similar name, see Our Lady of Lourdes School (disambiguation). Private, co-educational school in Poughkeepsie, , New York, United StatesOur Lady of Lourdes High SchoolAddress131 Boardman RoadPoughkeepsie, (Dutchess County), New York 12603United StatesCoordinates41°39′53″N 73°53′25″W / 41.66472°N 73.89028°W / 41.66472; -73.89028InformationTypePrivate, co-educationalReligious affiliation(s)Roman Catholic, Marist BrothersEstablished1958 ...
A view of Mount Aragats. Armenia a land of rugged mountains and extinct volcanoes, its highest point is Mount Aragats, 13,435 ft (4,095 m). Mountain ranges Javakheti mountain range Armeno-Georgian mountain range Bazum mountain range, spanning east–west in the Shirak and Lori provinces in Northern Armenia Pambak mountain range, spanning northwest–southeast in the Lori and Kotayk provinces Gugarik mountain range Oskepat mountain range Murghaz mountain range Areguni mountain range Sevan moun...
City in North Carolina, United StatesConover, North CarolinaCityBusinesses along 1st Avenue (NC 16) FlagSealNicknames: Wye Town, Canova, “C-Town”Motto(s): Community and IndustryLocation of Conover, North CarolinaCoordinates: 35°42′40″N 81°13′11″W / 35.71111°N 81.21972°W / 35.71111; -81.21972CountryUnited StatesStateNorth CarolinaCountyCatawbaGovernment • TypeCouncil-Manager • MayorKyle Hayman • City Manager...
Crater on MarsMartian crater NewtonTopographic map of Newton craterPlanetMarsCoordinates40°48′S 201°54′E / 40.8°S 201.9°E / -40.8; 201.9QuadranglePhaethontisDiameter298 kmEponymIsaac Newton Viking Orbiter mosaic of most of Newton. Oblique view looking southwest. Newton is a large crater on Mars, with a diameter close to 300 km. It is located south of the planet's equator in the heavily cratered highlands of Terra Sirenum in the Phaethontis quadrangle. The ...
River in Pennsylvania and New York, United States For other uses of Allegheny, see Allegheny (disambiguation) and Allegany (disambiguation). Allegheny RiverThe Allegheny River with Freeport, Pennsylvania in the backgroundNative nameAlikehane (Unami)LocationCountryUnited StatesStatePennsylvania, New YorkPhysical characteristicsSource • locationAllegany Township, Pennsylvania, near Coudersport, Pennsylvania at the corner of Ben Green and Cobb Hill Roads R...
Le système ecclésiastique impérial est le plus souvent associé à Otton Ier. Le Reichskirchensystem ou système d'Église d'Empire désigne une structure créée par les Ottoniens et Saliens dans l'Allemagne du haut Moyen Âge consistant à installer des évêques dans toute la Germanie afin qu'ils jouent un rôle dans la gestion du royaume. L'Église dans cette perspective consolide le pouvoir impérial. Pour certains historiens, le Reichskirchensystem est le produit d'une volonté de cr...
Mountain in the US featuring a sculpture of four presidents For the band, see Mount Rushmore (band). Mount Rushmore National MemorialShrine of DemocracyTȟuŋkášila ŠákpeMount Rushmore features Gutzon Borglum's sculpted heads of George Washington, Thomas Jefferson, Theodore Roosevelt and Abraham Lincoln (left to right).Show map of South DakotaShow map of the United StatesLocationPennington County, South DakotaNearest cityKeystone, South DakotaCoordinates43°52′44″N 103°27′35�...
SMP Negeri 25 SurabayaInformasiRentang kelasVII, VIII, IXKurikulumKurikulum Tingkat Satuan PendidikanAlamatLokasiJl. Simomulyo No 25, Surabaya, Jawa TimurSitus webhttps://smpn25surabaya.blogspot.comMoto SMP Negeri (SMPN) 25 Surabaya, merupakan salah satu Sekolah Menengah Pertama Negeri yang ada di Provinsi Jawa Timur, Indonesia. Sama dengan SMP pada umumnya di Indonesia masa pendidikan sekolah di SMPN 25 Surabaya ditempuh dalam waktu tiga tahun pelajaran, mulai dari Kelas VII sampai Kela...
Клоун на фестивалі вуличного театру Філософія гумору (також часто вживається термін теорія гумору) — розділ філософії, який вивчає природу гумору, його соціальні функції, вплив на розвиток особистості. Існує багато теорій гумору, які намагаються пояснити, що таке гум�...
Serangga ordo Trichoptera yang digunakan sebagai indikator kualitas air.[1] Bioindikator (disebut juga spesies indikator) adalah setiap spesies atau sekelompok spesies makhluk hidup yang fungsi, populasi, atau keadaannya dapat mengungkapkan kondisi kualitas lingkungan tempat hidupnya. Misalnya, copepoda dan krustasea air kecil lainnya yang terdapat di berbagai perairan dapat dipantau untuk mengetahui perubahan (biokimia, fisiologis, atau perilaku) yang mungkin mengindikasikan masalah ...
Not to be confused with Misr Diwan Chand. DiwanMokham ChandBorn1750Died16 or 19 October 1814Phillaur, Sikh EmpireRankMilitary officerChildrenDiwan Moti Ram Diwan Mokham Chand (died 16[1] or 29[2] October 1814) was one of the chief commanders of the Sikh Empire. He conquered Attock from the Durrani Afghans in 1813 and subdued the Rajputs in the Hills of Himachal and in Jammu at Jasrota, Chamba, and Basroli. He also commanded one of the early Sikh expeditions to conquer Kashmir ...
Polish nobleman, statesman, diplomat and author (1770-1861) PrinceAdam Jerzy CzartoryskiCzartoryski photographed by Nadar, 1861Foreign Minister of the Russian EmpireIn office1804–1806MonarchAlexander I of RussiaPreceded byAlexander VorontsovSucceeded byAndrei BudbergChairman of the Council of Ministers of the Russian Empire (de facto)In office1804–1806MonarchAlexander I of RussiaPreceded byAlexander VorontsovSucceeded byAndrei Budberg1st President of the Polish National GovernmentIn offic...
Bandar Udara Internasional DushanbeIATA: DYUICAO: UTDD DYULokasi bandar udara di TajikistanInformasiJenisGabungan (Sipil dan militer)PemilikPemerintah TajikistanPengelolaPemerintah TajikistanMelayaniDushanbeLokasiDushanbe, TajikistanMaskapai penghubung East Air Somon Air Tajik Air Ketinggian dpl785 mdplKoordinat38°32′36″N 068°49′30″E / 38.54333°N 68.82500°E / 38.54333; 68.82500Situs webwww.airport.tjLandasan pacu Arah Panjang Permukaan kaki m 09/2...
Questa voce sull'argomento pugili danesi è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Gotfred JohansenNazionalità Danimarca Pugilato Palmarès Competizione Ori Argenti Bronzi Giochi olimpici 0 1 0 Vedi maggiori dettagli Modifica dati su Wikidata · Manuale Gotfred Svend Kristian Johansen (Copenaghen, 4 maggio 1895 – 2 febbraio 1978) è stato un pugile danese. Palmarès Olimpiadi Argento a Anversa 1920 nei pesi leggeri. Coll...