Археотуризам или археолошки туризам је облик културног туризма који је усмерен на подстицање јавног интереса за археологију и заштиту историјских споменика.

Археолошки туризам може да обухвати све ствари везане за јавну промоцију археологије, укључујући и обилазак археолошких локалитета, музеја или историјске реконструкције догађаја.

Археолошки туризам се налази на танкој линији између промоције археолошких локалитета и културног наслеђа. и изазивања штете локалитетима. По облику је инвазивни туризам.^[1] Археолози су изнели да овај туризам доприноси да се на посебан начин види и упозна прошлост.^[2] Али, код туристичких археолошких локалитета који су у надлежности дирекције за туризам, продаја карата и сувенира може да постане приоритет и тиме угрозити ископавања. Такође се преиспитује да ли вреди отворити локалитет за јавност, јер нису сва археолошка налазишта интересантна широј јавности и многа налазишта нису естетски лепа за туристе иако су за археологе веома битна.^[3] Оштећења јединствених локалитета је такође проблем. Отварање локалитета може директно да утиче на остатке, попут икона које могу да избледе при претераном фотографисању. Изградња хотела, ресторана и продавница око локалитета је још један проблем. Ови објекти могу драстично променити животну средину; да производе поплаве, клизишта, или да нарушавају древне грађевине.^[4]

У Србији су бројни локалитети отворени за ширу јавност. Најпознатији су: Лепенски Вир, Виминацијум и Феликс Ромулијана. Ови локалитети доста зарађују од туризма. Виминацијум уз приходе од продаје карата и сувенира има и свој хотел, ресторан и амфитеатар на локалитету.