Потиче из јеврејске породице. Отац га је упутио на шах и млади Нимцович је постао пасионирани играч.
Нимцович одлази за Немачку 1904. на студије филозофије, али их није завршио. Учествује на турниру у Кобургу исте године. Ово је био почетак дуге и славне каријере као професионалног шахисте, која је трајала више од 30 година.
a
b
c
d
e
f
g
h
8
8
7
7
6
6
5
5
4
4
3
3
2
2
1
1
a
b
c
d
e
f
g
h
Нимцо-Индијска одбрана
Хипермодерниста
Арон Нимцович је био оснивач хипермодернизма. Био је модерниста и желео је да буде препознат као такав. Тражио је да шаховски свет препозна његов систем као побољшан и добар стил. Али шаховски свет је гледао на његове новотарије кроз наочаре Тарашеве школе, и није могао да види никакав нови метод, или то нису желели. Окаракерисали су Нимцовича да су његове партије биле чудне, а његов стил, бизаран.
1922. Нимцович се сели у Копенхаген где проводи остатак свог живота. Постао је шаховски учитељ у Данској.
Никада није играо меч за титулу светског првака. Имао је лошу срећу да је играо у врхунској форми када и Аљехин, који је играо меч против Капабланке и победио.
Контрола центра у шаховској партији
Био је раван Аљехину, Ласкеру и Капабланки и није живео као Тарашеви крути и нееластични учитељи. Доказао је необјективност Тарашевих идеја. Основна идеја је била у контроли центра фигурама, а не пешацима.
Пронашао је такве концепте самозаштите, контроле центра фигурама уместо пешацима, блокаду, превентиву – превентивну игру у односу на противников план – и поново увео фијанкето у шаховску праксу. Такође је формализовао стратегију употребе отварања, претстраже и освајања седмог реда, која је и данас распрострањена.
Турнири на којим је учествовао
На врхунцу своје каријере, Нимцович је био трећи играч у свету, одмах иза Аљехина и Капабланке. Никада није играо са њима у значајним мечевима. Један од његових најзначајнијих успеха је било прво место у Копенхагену 1928[1], у Карсбаду 1929[2], 1933. и 1934, друго место иза Аљехина у Сан Рему 1930[3].
Написао је три књиге о шаховској стратегији. Mein System (My System) (1925), Die Praxis meines System (The Practice of my System), и Die Blockade (The Blockade).
Многа шаховска отварања и варијанте носе име по њему као Нимцо-индијска одбрана (1.d4 Sf6 2. c4 e6 3.Sc3 Lb4) и Нимцовичева одбрана (1. e4 Sc6). Оба ова отварања представљају Ницовичеву идеју о контроли центра фигурама. Такође је дао свој допринос у Франсуској одбрани која је названа Нимцовичева варијанта (1.e4 e6 2.d4 d5 3. Sc3 Lb4) као и варијацију у Винаверовој варијанти (1.e4 e6 2.d5 e5).
Бројне су анегдоте везане за Нимцовича. Пошто је изгубио прво место на турниру јер је био поражен од Семиша устао је са табле и рекао: „Зашто морам да изгубим од овог идиота?“
Иако Нимцович није остварио ниједну победу против Капабланке, играо је много боље против Аљехина. Успео је да победи Аљехина са црним фигурама у Санкт Петербургу, 1914.[4]