Арнаутски равен (лат.Gentiana punctata),[1], позната и као тачкаста линцура, пегава сириштара[2] пегава линцура и др. је биљка из породице линцура (Gentianaceae). Користи се у народној медицини, попут других врста у оквиру рода. У Србији је заштићена врста.
Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea),[1] док је врста добила име по карактеристичним тачкастим шарама на цвету (лат.punctum = тачка).[3][4]
Распрострањеност и услови средине
Арнаутски равен је врста карактеристична за планинске пределе средње и јужне Европе. Расте на силикатној подлози, на надморској висини 1400 - 2500 м. Јавља се на каменитим пашњацима и утринама,[5] а најчешће у четинарским шумама.[6]
Арнаутски равен је вишегодишња зељаста биљка. Има дебео, ваљкаст ризом, дугачак до 1 м и разгранат. Стабло је високо 20-60 цм, усправно, неразгранато и шупље, у горњем делу обично обојено светлољубичасто. Листови у приземном делу стабла су кратки, на дршкама, док су у горњем делу стабла наспрамни, едећи, јајасти или елиптични. На стаблу су унакрсно распоређени и густо га покривају. Цветови су упадљиви, седећи, скупљени у пазусима листова у горњем делу стабла или на његовом врху. Чашица је звонаста,[5] круница звонаста или тањираста, светложуте боје са тамно љубичастим пегама. Плод је чаура.[6]
Карактеристични приземни листови на петељкама и цветови у пазусима горњих, седећих листова
Цветови скупљени на врховима стабљике
Карактеристични светложути цвет са тамно љубичастим тачкама
Употреба
Арнаутски равен има примену у народној медицини. Прикупља као лековита биљка са сличним дејством као жута линцура.[5] Прикупља се корен (ризом) (Gentianae cruciatae radix). Бере се током лета и почетком јесени, када је биљка у фази цветања. Горак је и представља изврсно средство за потстицање апетита.[7]
„Ендемске и ретке врсте”. Јавно предузеће за развој планинског туризма СТАРА ПЛАНИНА Књажевац. Архивирано из оригинала 07. 10. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2016.
.jpg)
