Гимназију је похађао у Птују и Марибору. Студирао је теологију, а за римокатоличког свештеника је заређен 1895. године. Студије је завршио докторатом из теологије на Универзитету у Грацу 1905.
Дана 30. маја1917. године постао је председник Југословенског клуба у бечком парламенту. Био је први потпредседник владе Краљевине СХС и једини председник владе Краљевине СХС који није био Србин.
Биографија
Корошец је био потпредседник прве владе Краљевине СХС састављене 1918. Такође је био и министар за исхрану и обнову земље, за његово име се везује афера скупог увоза робе лошег квалитета из Америке.[2]
На Изборима за Уставотворну скупштину 28. новембра 1920. године Словеначка народна странка освојила је 11.274 гласова и 27 мандата.[3] Корошец се противио усвајању Видовданског устава. Захтевао је да се у устав унесу одредбе о покрајинским аутономијама и противио се ограничавању веза са Светом столицом.[4] После усвајања устава водио је кампању за већу аутономију за Словенце у Краљевини СХС све док СНС није прихватила понуду Народне радикалне странке да се образује коалициона влада, после чега је овај циљ занемарен.
Заступао је конзервативна политичка гледишта о разним друштвеним питањима. Као римокатолички свештеник и предводник словеначких конзервативаца био је изразити клерикалац и словеначки клеронационалиста. Током последњих година живота испољавао је антисемитизам и антијудаизам. Такође био је и противник слободног зидарства.
.jpg)
