Анто Станић |
|---|
| Датум рођења | (1942-02-02)2. фебруар 1942. (82 год.) |
|---|
Анто Станић (Црнићки Каменик, 2. фебруар 1942)[1] јесте бизнисмен и писац.
Живот
Након завршетка средње школе радио је као учитељ. Објавио је више од тридесет дела, већином књиге поезије, али је објавио и неколико романа, те прозних дела. Писао је и књиге психолошких огледа и књиге савета за младе. Неке од књига уредио са Ивом Мијом Андрићем. Као успешан предузетник, он је написао породичну књигу успомена (монографију) под називом Станич - предузетнички породица из Крешева.[1]
Спонзор је многих културних догађаја у Бих, те је покренуо Књижевну задужбину/фондацију „Фра Грго Мартић”.[2]
Члан је различитих књижевних удружења (Друштво хрватских књижевника Херцег-ријеке Босне"[3]), а од 2013. године је и члан Друштва писаца БиХ.
- „Бисери испод Инча”
- „Златни стихови”
- „Печат моје душе”
- „Живот је поезија”
- „Поетске кованице из Крешева”
- „Кад сам био дијете”
- „Антициклона”
- „Крешевски код”
- „Истинита бајка”
- „И Богу треба помоћи”
- „Тко умије, њему...” (роман)
- „Наднаравност или...?” (проза)
- „Трагови судбина” (проза)
- „Ти си кормилар свог живота” (књига психолошких огледа)
- „Мудрост живлјенја” (књига психолошких огледа)
- „Како успјети” (књига за младе)
- „Златна правила живота” (књига за младе)
- „Станич - предузетнички породица из Крешева” (монографија)
Референце
