Форд је већ у средњошколским данима најавио какав ће стрелац постати, а 1989. године је заиграо на Универзитету Мисисипи Валеј Стејт. У својој првој сезони на колеџу је просечно бележио 29,9 поена по мечу, да би у другој та бројка стигла до 32,9. Тако је Форд постао први играч у историји НЦАА лиге који је четири године заредом бележио преко 25 поена у просеку. Његових 3.165 поена које је убацио у току студирања била су му довољна да заузме четврто место на вечној листи стрелаца у НЦАА (иза Пита Маравича, Фримена Вилијамса и Лајонела Симонса).
Америка
Његов колеџ није имао пика на драфту 20 година док Филаделфија није одлучила да га изабере као 32. по реду (1993. године).[1] Ипак, Форд није добио праву прилику у НБА лиги. У својој првој сезони је одиграо шест утакмица за Сијетл суперсониксе, да би наредне године наступио само пет пута за Сиксерсе. За то време играо је у ЦБА лиги (по рангу слабијој од НБА) и проглашен је за најбољег рукија, јер је убацивао 22,8 поена у просеку.
Европа
Будући да је по квалитету превазишао то такмичење, Форд је одлучио да се опроба на “старом континенту”. У сезони 1995/96. је бранио боје Пењас Хуеске, али је упркос његовим сјајним партијама (25,1 поен по мечу) екипа испала из прве лиге Шпаније. Његова следећа дестинација је била Грчка и клуб Папагу. Још једна фантастична сезона (24,6 поена) и освојено седмо место у лиги која је тада важила за једну од најјачих у Европи. Пред почетак наредне (1997/98) сезоне Форд је сазнао да болује од леукемије. Уследила је једногодишња пауза, али Американац није намеравао да одустане од кошарке.
Знао је да неће бити нимало лако да се врати у стару форму, али је самим својим повратком на терен Форд доказао да је победник. Најпре је годину дана провео у Спортингу из Атине, да би после тога уследиле две фантастичне сезоне у Перистерију. Перистери је екипа која је имала веће амбиције од свих у дотадашњој његовој каријери, а сви циљеви су остварени са Фордом у саставу.
Прво је освојено пето место у домаћој лиги, а клуб се пласирао у Топ 16 Купа Радивоја Кораћа. Сјајни шутер је забележио први наступ у неком европском такмичењу, а наравно да није имао мање од 20 поена у просек. Након признања за најбољег стрелца у Грчкој, уследила је и МВП награда коју је Форд добио у сезони када је Перистери стигао до треће позиције. Исте сезоне, Форд је први пут заиграо у Евролиги и са 26 поена у просеку задивио кошаркашку Европу. Остаће упамћена његова партија против Таукерамике када је бројао до 41.[2]
Олимпијакос
Следеће сезоне (2001/02) Олимпијакос је довео Форда, који је за годину дана уговора зарадио милион долара. Црвено-бели из Пиреја од 1997. године нису освојили ниједан трофеј, па је задатак био јасан. Форд је помогао екипи да подигне трофеј у Купу, а у полуфиналу Олимпијакос је избацио Панатинаикос предвођен Дејаном Бодирогом. Једна утакмица је екипу делила од пласмана на Фајнал фор Евролиге, а титула националног првака је отишла АЕК-у. У два дуела која су одлучивали о шампиону Грчке Алфонсо Форд је био повређен.
Монтепаски
Грчки клубови су морали да смање буџете пред одржавање Олимпијских игара 2004. и Олимпијакос није могао да задржи Форда. Њега су ангажовали Италијани – Монтепаски. Американцу није требало много да се адаптира на услове у Сијени и одигао је још једну одличну сезону, мада су му бројке у Евролиги биле “скромније” – наиме, са 17,9 поена је поново доспео у најбољу петорку такмичења. Монтепаски је те године учествовао на завршном турниру, али је полуфинални дуел био један од најлошијих за Форда – постигао је 15 поена, уз шут из игре 5-19, што није било довољно да се савлада још један италијански тим, Бенетон из Тревиза.
Скаволини
Леукемија је била већ у поодмаклој фази, али је Форд одиграо сезону у Скаволинију, бележећи 22,2 поена. Највише захваљујући њему екипа је стигла до четвртог места у првенству и тако се пласирала у Евролигу. Ипак, Алфонсо Форд више никада неће заиграти у најелитнијем такмичењу Европе. Након дуге болести, преминуо је 4. септембра 2004. у својој 33. години.[3]
