Александријски рукопис, означаван са A или 02 (Gregory-Aland), је рукопис Старог завета и Новог завета[1]. Један од најзначајнијих рукописа је Нови завет, написан на грчком језику, и датира са почетка 5. века. Александријски рукопис је написан на танком пергаменту, димензија 32×26 цм[1].
Александријски рукопис је један од најстаријих и најкомплетнијих рукописа Библије.
Рукопис је написан у Александрији[3]. То је најстарији познати рукопис који је користио велико слово да би означио почетак новог одељка.
Године 1621, патријарх Александријски Кирил Лукарис пренео је рукопис из Александрије у Константинопољ. Патријарх Лукарис је био укључен у сложени сукоб између турских власти, Католичке цркве и Патријаршије. Енглеска влада га је подржавала а Лукарис је послао рукопис Џејмсу Стјуарту у знак захвалности. Рукопис је послат преко Томаса Роеа, енглеског амбасадора при Порти. Краљ Џејмс је умро пре него што је рукопис стигао у Енглеску 1627.
У 1753. године предат је Британском музеју, а од 1973. чува се у Британској библиотеци (MS Royal 1. D. V-VIII)[1].
Mc Kendrick, S (2003). „The Codex Alexandrinus: Or the dangers of being a named manuscript”. The Bible as a Book: The Transmission of the Greek text.. London: S. Mc Kendrick & O. A. O'Sullivan.
Kenyon, Frederick G (1909). Codex Alexandrinus. London: British Museum.(Facsimile edition).
Lake, Kirsopp. Family Π and the Codex Alexandrinus. The Text According to Mark.. London 1936
Milne, H. J. M. and T. C. Skeat (1951, 1963). The Codex Sinaiticus and the Codex Alexandrinus. London.
Scrivener, F. H. A. (1875). Six Lectures on the Text of the New Testament and the Ancient Manuscripts which contain it. Deighton, Bell, and Co: Cambridge; London.