Мостовој је почео да игра фудбал у школи ЦСКА Москве. Ипак, није примљен у први тим ЦСКА, већ је отишао у Црвену Пресњу код тренера Олега Романцева. Одатле је 1987. године прешао у Спартак Москву. У првој сезони у Спартаку је одиграо 18 утакмица и 6 голова, након чега је проглашен за најбољег младог играча лиге. у Купу УЕФА је дебитовао против Динамо Дрездена, и у тој утакмици је постигао 2 гола. У првој сезони је са Спартаком освојио титулу првака СССР-а. Освојио је титулу са Спартаком и 1989, а наредне сезоне је са Спартаком дошао до полуфинала Купа шампиона где је Спартак испао од Олимпика из Марсеља. У гостујућем мечу против Олимпика, Мостовој је постигао гол са пенала.
Године 1991. прелази у лисабонску Бенфику, где проводи 2 сезоне и не пружа много партија. У другој сезони иде на позајмицу у Каен, где помаже клубу да опстане у лиги. Након Каена Мостовој прелази у Стразбур. У Стразбуру игра стандардно, са клубом долази до финала Купа Француске 1995. године, а исте године побеђује у Интертото купу, где је у финалу против Тирола Мостовој постигао гол.
Године 1996. прелази у Селту, где доживљава врхунац каријере. У Примери је са Селтом остварио 6. место на крају сезоне 1997/98, па су следеће сезоне дошли до четвртфинала такмичења, као и сезоне 1999/00. Следеће сезоне, Селта је освојила Интертото куп и тако се домогла Купа УЕФА где је опет дошла до четвртфинала, где је Мостовој постигао гол у реванш мечу против Барселоне, која је победила захваљујући голу у гостима. Сезоне 2002/03. Селта је остварила најбољи пласман у Примери, заузевши 4. место на табели, што ју је одвело у квалификације за Лигу шампиона. Селта је прошла квалификације и играла групну фазу, а Мостовој је постигао по један гол у квалификацијама и у групној фази. Селта је прошла групну фазу и састала се са Арсеналом од којег је испала. Сезоне 2003/04. Селта доживљава вртоглави пад и 19. место на табели Примере, што је води у Сегунду. Након тога је Мостовој завршио са играма у Селти. Занимљиво је да су 2001. године навијачи Селте прикупљали средства за изградњу споменика Мостовоју, након што су од градоначелника добили дозволу за његово постављање.[2] После дужег неиграња, Мостовој потписује за Алавес, међутим убрзо одлази из клуба и завршава каријеру.