Александар Мостовој

Александар Мостовој
Мостовој 2008.
Лични подаци
Пуно име Александар Владимирович Мостовој
Надимак Цар
Датум рођења (1968-08-22)22. август 1968.(56 год.)
Место рођења Ломоносов, Совјетски Савез
Висина 1,77 m
Позиција Офанзивни везни
Јуниорска каријера
Урожај Останкино[1]
ЦСКА Москва
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1986—1987
1987—1991
1991—1994
1993—1994
1994—1996
1996—2004
2005
Црвена Пресња
Спартак Москва
Бенфика
Каен (поз.)
Стразбур
Селта
Алавес
19
106
9
15
61
249
1
(7)
(34)
(0)
(3)
(15)
(64)
(1)
Репрезентативна каријера
1990—1991
1992
1992—2004
СССР
ЗНД
Русија
13
2
50
(3)
(0)
(10)

Александар Владимирович Мостовој (рус. Алекса́ндр Влади́мирович Мостово́й; 22. август 1968, Ломоносов) је бивши руски фудбалер, који је играо на позицији офанзивног везног играча.

Клупска каријера

Мостовој је почео да игра фудбал у школи ЦСКА Москве. Ипак, није примљен у први тим ЦСКА, већ је отишао у Црвену Пресњу код тренера Олега Романцева. Одатле је 1987. године прешао у Спартак Москву. У првој сезони у Спартаку је одиграо 18 утакмица и 6 голова, након чега је проглашен за најбољег младог играча лиге. у Купу УЕФА је дебитовао против Динамо Дрездена, и у тој утакмици је постигао 2 гола. У првој сезони је са Спартаком освојио титулу првака СССР-а. Освојио је титулу са Спартаком и 1989, а наредне сезоне је са Спартаком дошао до полуфинала Купа шампиона где је Спартак испао од Олимпика из Марсеља. У гостујућем мечу против Олимпика, Мостовој је постигао гол са пенала.

Године 1991. прелази у лисабонску Бенфику, где проводи 2 сезоне и не пружа много партија. У другој сезони иде на позајмицу у Каен, где помаже клубу да опстане у лиги. Након Каена Мостовој прелази у Стразбур. У Стразбуру игра стандардно, са клубом долази до финала Купа Француске 1995. године, а исте године побеђује у Интертото купу, где је у финалу против Тирола Мостовој постигао гол.

Године 1996. прелази у Селту, где доживљава врхунац каријере. У Примери је са Селтом остварио 6. место на крају сезоне 1997/98, па су следеће сезоне дошли до четвртфинала такмичења, као и сезоне 1999/00. Следеће сезоне, Селта је освојила Интертото куп и тако се домогла Купа УЕФА где је опет дошла до четвртфинала, где је Мостовој постигао гол у реванш мечу против Барселоне, која је победила захваљујући голу у гостима. Сезоне 2002/03. Селта је остварила најбољи пласман у Примери, заузевши 4. место на табели, што ју је одвело у квалификације за Лигу шампиона. Селта је прошла квалификације и играла групну фазу, а Мостовој је постигао по један гол у квалификацијама и у групној фази. Селта је прошла групну фазу и састала се са Арсеналом од којег је испала. Сезоне 2003/04. Селта доживљава вртоглави пад и 19. место на табели Примере, што је води у Сегунду. Након тога је Мостовој завршио са играма у Селти. Занимљиво је да су 2001. године навијачи Селте прикупљали средства за изградњу споменика Мостовоју, након што су од градоначелника добили дозволу за његово постављање.[2] После дужег неиграња, Мостовој потписује за Алавес, међутим убрзо одлази из клуба и завршава каријеру.

Репрезентативна каријера

Мостовој је играо за 3 репрезентације: Совјетски Савез, Заједницу независних држава (ЗНД) и Русију. За Русију је играо на Светском првенству 1994. и Европском првенству 1996. Позван је за Светско првенство 2002, али на њему није играо због повреде, а са Европског првенства 2004. је након једне утакмице послат кући, због тога што је критиковао тренера Георгија Јарцева због префорсираности на тренинзима.[3]

Трофеји

Спартак Москва

Бенфика

Стразбур

Селта

Референце

  1. ^ „Александр МОСТОВОЙ”. rusteam.permian.ru. Архивирано из оригинала 14. 06. 2020. г. Приступљено 14. 6. 2020. 
  2. ^ „Тот самый памятник Мостовому”. sports.ru. 3. 9. 2015. Архивирано из оригинала 30. 08. 2018. г. Приступљено 14. 6. 2020. 
  3. ^ „Португалия - 2004”. gazeta.ru. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 14. 6. 2020. 

Спољашње везе