Алекса Ивић (Буђановци , 23. децембар 1881 — Београд , 23. новембар 1948 ) био је српски историчар и универзитетски професор.
Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиречека .[ 1] 1905 . године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година.
Године 1910 . изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору , те исте године одлази у Загреб .[ 2] 1912 . године ради у Земаљском архиву у Загребу.
После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици ,[ 1]
Био је предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији . Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини , објављено 1929 . године.
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се два писма и једна дописница коју је Алекса Ивић упутио Јоци Вујићу .[ 3]
Његов син је лингвиста Павле Ивић .[ 4]
Насловна страна првог дела збирке историјских извора Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа (1910) Написао је неколико стотина чланака и бележака на тему националне историје у бројним листовима.[ 2]
Ивић, Алекса (1905). „Кад је и од кога је Стјепан Вукчић добио титулу "Херцег од св. Саве"?” . Летопис Матице српске . 230 (2): 80—94. Ivić, Aleksa (1907). „Dolazak uskoka u Žumberak” . Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskoga arkiva . 9 : 115—147. Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века Ивић, Алекса (1910). Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа Ивић, Алекса (1910). Стари српски печати и грбови: Прилог српској сфрагистици и хералдици Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690) Ivić, Aleksa (1916). „Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI. i XVII. vijeku” . Starine JAZU . 35 : 295—374. Ivić, Aleksa (1916). „Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka” . Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva . 18 : 88—167. Ивић, Алекса (1917). „Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем (Од марта до децембра 1815. године)” . Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva . 19 : 137—160. Ивић, Алекса (1918). „О првој српској сеоби у Жумберак (1530-1535)” . Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva . 20 : 245—279. Ивић, Алекса (1919). Родословне таблице српских династија и властеле (1. изд.). Загреб: Земаљска тискара. Ивић, Алекса (1922). О српском и хрватском имену Ивић, Алекса (1922). „Досељавање Срба у Славонију током XVI столећа” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 90—112. Ивић, Алекса (1922). „Грађа за српску историјску географију” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 197—207. Ивић, Алекса (1922). „Грађа за историјску географију српске цркве” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 207—218. Ивић, Алекса (1923). „Из прошлости Срба Жумберчана” . Споменик СКА . 58 : 1—103. Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа” . Српски етнографски зборник . 28 : 1—158. Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)” . Браство . 17 : 156—165. Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)” . Браство . 18 : 86—100. Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670” . Браство . 19 : 196—216. Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера” . Браство . 20 : 68—82. Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа” . Српски етнографски зборник . 36 : 1—228. Ивић, Алекса (1926). Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)
