Албрект Шведски или Албрехт Шведски (1340, Микленбург - 1412, Микленбург) је био краљ Шведске (1363—1389) из династије Микленбург.
Спољна политика краља Магнуса Шведског, усмерена против Новгорода, била је неуспешна и није му донела ништа друго сем дугова. Он је узимао зајмове и од папа, и пошто их није вратио, био је искључен из цркве. Аристократија, незадовољна њиме, више пута је дизала устанке против њега и, најзад, га је збацила 1363 г. На престо је, после слома претендената Ерика XII и Хокона VI, норвешког краља, био изабран Албрект.
Албрект је владао и у Норвешкој, али је ову унију, 1371. године, прекинуо Хокон VI Норвешки. Ова унија није вршила приметни утицај на уређење Норваешке, која је сачувала своје старо право и политичку организацију.
Аристократија се користила Албректовим избором да би дошла до нових привилегија. За његове владе државни је савет присвојио низ широких политичких права: попуњавање савета новим члановима било је остављено самом савету; савет је имао искључиво право да дели земљишне поклоне. Ово право чланови савета су, као и у Данској, широко користили да се лично обогате. Шведски феудалци и Немци који су дошли са Албректом жестоко су угњетавали шведско сељаштво, Немци су преплавили шведске градове и узели у њима сву власт у своје рукe. Феудалци су некажњено по читавој земљи вршили пљачке и убиства.
Најзад се против Албрехта ујединило и ниже племство, и грађани-Швеђани па и део крупних феудалаца, незадовољан немачким насиљем. Они су се обратили за помоћ Маргарети Данској. Удруженим снагама Данаца, Норвежана и Швеђана пошло је за руком да потуку немачку Албрехтову војску (1389 г.). Једино је Стокхолм још осам година остао у власти немачких најамника, који су пљачкали по Балтичком Мору.
Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их.
