Алберто Томба (итал.Alberto Tomba; Болоња, 19. децембар1966) је бивши италијански алпски скијаш. Доминирао је у техничким дисциплинама крајем 1980-их и 1990-их.[1] Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма, два пута је био светски првак, једном победник у укупном поретку Светског купа, и по четири пута је освајао мале кристалне глобусе у слалому и велеслалому. Током каријере стекао је надимак Томба ла Бомба.[2]
Биографија
Детињство
Алберто Томба је рођен у Болоњи а одрастао је у селу Кастел де Брити у општини Сан Лацаро ди Савена. Крај у коме је одрастао није имао традицију алпског скијања али су се у близини налазила скијалишта у Монте Чимону и Корно але Скале. Као дечак бавио се тенисом, фудбалом и вожњом крос мотора, да би се касније ипак одлучио за алпско скијање.
Почетак каријере
Освојио је четврто место на Јуниорском првенству света 1981. и на тај начин је ушао у Б тим Италије. Те године је на егзибиционом такмичењу у паралелном слалому на стадиону Сан Сиро у Милану остварио неочекивану победу над својим колегама из А тима. После три победе у Европа купу, деветнаестогодишњи Томба дебитовао је 1985. у Светском купу у Мадони ди Кампиљо. Два месеца касније задивио је свет освојивши шесто место у Ореу у Шведској, иако је имао стартни број 62. Међу првих троје пласирао се следеће сезоне у Алта Бадији, у децембру 1986. На Светском првенству у Кран Монтани 1987. освојио је бронзану медаљу у велеслалому.[1]
Слава и олимпијско злато
Прву победу у Светском купу је остварио 27. новембра 1987. у слалому у Сестријереу. Два дана касније победио је у велеслалому, надмашивши свог идола Ингемара Стенмарка.[3]
Те сезоне је победио у девет трка и освојио је мале кристалне глобусе у слалому и велеслалому, док је у укупном поретку био други иза Пирмина Цурбригена. Током ове и наредне сезоне Томба се такмичио и у супервелеслалому а најбољи пласман му је четврто место.
На Зимским олимпијским играма 1988. у Калгарију, Томба је освојио злато у слалому и велеслалому. Прву вожњу велеслалома је завршио са 1,14 секунди испред другопласираног.
Током наредне две сезоне није имао много успеха, победивши у само четири трке Светског купа. На Светском првенству 1989. у Вејлу био је шести у супервелеслалому и седми у велеслалому.
У сезони 1990/91. Томба поново осваја титулу у велеслалому, док је у слалому био четврти на крају сезоне. На Светском првенству 1991. у Салбах-Хинтерглему био је четврти у слалому, док је у велеслалому пао у другој вожњи иако је после прве вожње био најбржи.
Томбина каријера поново достиже врхунац у сезони 1991/92. када је забележио девет победа а петнаест пута је био међу првих троје. Те сезоне поново осваја мале кристалне глобусе у слалому и велеслалому али му поново измиче титула укупног поретка коју осваја Паул Акола, захваљујући бољим резултатима на финалу Светског купа у Кран Монтани.
На Зимским олимпијским играма 1992. у Албервилу, Томба је освојио своју последњу златну медаљу на Олимпијским играма. На такмичењу велеслалома у Вал д'Изеру био је најбржи а освојио је и сребро у слалому. На тај начин је постао први скијаш који је успео да одбрани титулу на Зимским олимпијским играма.
На Светском првенству 1993. у Мориоки у Јапану, није био успешан. Скијао је велеслалом са температуром, док је у слалому направио велику грешку и тако остао без иједне медаље. Током те сезоне остварио је само једну победу у Светском купу.
Од децембра 1994. до марта 1995. остварио је 11 победа у техничким дисциплинама, укључујући и седам узастопних победа у слалому. На тај начин је постао први Италијан после 1975. и Густава Тенија, који је освојио велики кристални глобус.[4]
На Светском првенству 1996. у Сијера Невади, Томба је коначно освојио медаље које су му недостајале. Био је најбољи у слалому и велеслалому а занимљиво је то да је после прве вожње велеслалома заостајао за водећим 0,81 секунду.[5]
После овог светског првенства Томба је полако почео да се припрема за крај каријере. Решио је да се такмичи на Светском првенству 1997. у његовом Сестријереу, међутим није имао успеха. Дисквалификован је у велеслалому а после катастрофалне прве вожње слалома успео је да са много бољом другом вожњом стигне до сребра. Након тога је одлучио да се такмичи још једне сезоне.
Резултати које је остварио на Олимпијским играма у Нагану су били поражавајући. По први пут није освојио олимпијску медаљу у велеслалому, задобио је болну повреду и није могао да се такмичи у другој вожњи слалома.
Алберто Томба је престао да се такмичи у Светском купу са окончањем сезоне 1997/98. али на спектакуларан начин. На финалу Светског купа у Кран Монтани у последњој трци сезоне остварио је своју јубиларну педесету победу. Тако је постао једини скијаш који је успео да оствари барем једну победу током 11 узастопних сезона.
