Семјуел Боди Милер (енгл.Samuel Bode Miller; Истон, 12. октобар1977) бивши је амерички алпски скијаш. Освајач је златних медаља на олимпијским играма и на светским првенствима, победник је Светског купа у алпском скијању 2005. и 2008. и према мишљењима многих је најбољи амерички скијаш свих времена. Са 32 победе у свих пет дисциплина сврстао се међу најбоље светске скијаше у историји Светског купа.[1] Он је пети скијаш који је успео да оствари победе у свих пет дисциплина: слалому, велеслалому, супервелеслалому, спусту и комбинацији и једини је скијаш који има барем пет победа у свакој дисциплини.
Боди Милер је освојио пет медаља на Олимпијским играма, једну златну, две сребрне и две бронзане. Он је један од пет скијаша који су успели да освоје олимпијске медаље у четири дисциплине, поред њега то су урадили Ћетил Андре Омот, Анја Персон, Јаница Костелић и Катја Зајцингер.[2]
Освајач је и шест малих кристалних глобуса.
Детињство
Боди Милер је рођен у Истону у Њу Хемпширу, САД а одрастао је Франконији која је такође у Њу Хемпширу. Има старију сестру Кајлу и млађу Врен, и млађег брата Шелоуна.[3] Живео је у шуми, у дрвеној колиби без струје и текуће воде, јер су његови родитељи као бивши хипици желели да живе у таквом амбијенту. До трећег разреда није ишао у школу већ је био подучаван код куће али после развода родитеља почиње да похађа школу.
Конкурисао је и добио стипендију на скијашкој Академији Карабасет Вели (енгл.Carrabassett Valley Academy), која се налази у Мејну. Током детињства се бавио и тенисом и фудбалом.
Скијашку афирмацију је стекао у сезони 2001/02. када је освојио две сребрне медаље на Зимским олимпијским играма 2002. у Солт Лејк Ситију, у велеслалому и комбинацији. Милер је познат по свом необузданом стилу скијања због ког често не завршава трке. У својој књизи „Боди: Буди брз, буди добар, забављај се“ (енгл.Bode: Go Fast, Be Good, Have Fun), Боди Милер је нагласио да његов циљ као скијаша није да осваја медаље, него да скија „онолико брзо колико му природа дозвољава“.
Скијашка каријера
1998 – 2001
Током сезоне 1997/98. Боди Милер се по први пут појавио у Светском купу. Такмичио се у велеслалому и слалому на Зимским олимпијским играма 1998. у Нагану. Током сезоне 1998/99. поред техничких дисциплина такмичио се и у супервелеслалому. На Светском првенству 1999. у Вејлу освојио је осмо место у слалому. Међу прва три се по први пут пласирао 17. децембра 2000. у велеслаломској трци у Вал д'Изеру. На Светском првенству 2001. такмичио се у супервелеслалому, док је у такмичењу у комбинацији доживео тешку повреду лигамената током вожње спуста.
Сезона 2001/02.
Током ове сезоне Милер је почео да се такмичи у спусту, поставши тако скијаш који се такмичи у свим дисциплинама, иако је важио за специјалисту за техничке дисциплине. Своју прву победу у Светском купу остварио је 29. децембра 2001, победивши у велеслалому који је вожен у Вал д'Изеру. Наредног дана је победио у слалому у Мадони ди Кампиљо. Током јануара 2002. остварио је још пар победа у слалому, док је на Олимпијским играма у Солт Лејк Ситију освојио је две сребрне медаље. Након ове сезоне променио је произвођача скија и уместо Фишера почео је да се такмичи на Росињоловим скијама.
Сезона 2002/03.
Ову сезону Боди Милер је окончао на другом месту у укупном поретку, пошто је од њега бољи био Штефан Еберхартер.
На Светском првенству 2003. у Санкт Морицу, у Швајцарској, Милер је освојио три медаље: злато у велеслалому и комбинацији, и сребро у супервелеслалому.
Сезона 2003/04.
У сезони 2003/04. Боди Милер је по први пут освојио мали кристални глобус. Био је најуспешнији у велеслалому и комбинацији. У укупном поретку је био четврти. У овој сезони остварио је шест победа у Светском купу: три у велеслалому, две у комбинацији и једну у слалому. Након ове сезоне променио је произвођача скија, прешавши на Атомик.
Сезона 2004/05.
Први велики кристални глобус Милер је освојио у овој сезони, оставивши иза себе Аустријанце Бенјамина Рајха и Хермана Мајера. Поред тога он је ушао у историју алпског скијања победивши у барем једној трци у свакој од четири стандардне дисциплине Светског купа: слалому, велеслалому, супервелеслалому и спусту. Пре њега ово је остварио једино Марк Ђирардели током сезоне 1988/89. На Светском првенству 2005. у Бормију освојио је златне медаље у спусту и супервелеслалому. На овом првенству направио током вожње спуста у комбинацији остао је без скије али је ипак наставио да скија на једној скији све док није пао два минута касније.[4]
