Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Алберт Вајс (Земун 3. октобар 1905 — Београд 4. април 1964) био је српски и југословенски правник и професор.

Рођен је у јеврејској породици Хермана и Мари Вајс.

Филозофију и комерцијалне науке студирао је у Берлину и Паризу, а правни факултет је завршио у Загребу 1929. Био је судски и адвокатски приправник и адвокат у Београду. Од 1941—45 био је у немачком заробљеништву.

После ослобођеља ради у Државној комисији за утврђиавње злочина окупатора и његових помагача. Као делегат владе ФНРЈ учествовао међусавезничком војном тужилаштву при Међународном војном суду у Нирнбергу. Од 1947. је доцент па ванредни и редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, за предмет Општа историја државе и права.

Преминуо је у Београду 1964. године. Надживела га је супруга, Едита Вајс (1917-2002), професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и научни саветник Института за међународну политику и привреду.^[1]

• Општа историја државе и права (са Љубицом Кандић), Београд 1962;
• Развитак цивилизације, Београд 1965;
• Неке специфичне законитости у историјском развоја права Зборник радова из правне историје посвећен Алберу Вајсу, Институт за правну историју Правног факултета, Београд 1966.

• Упоредна правна традиција

• Текст Љубице Кандић, увив. проф. Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том 8 стр. 449

1. ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3587517/vremeplov-12-jul-2019.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)