На такмичењу су по први пут учествовале 24 екипе подељене у 6 група са по 4 тима. Директан пласман на првенство остварила је само екипа домаћина УАЕ, док су преостала 23 учесника одређена кроз квалификације. Бранилац титуле, Аустралија, елиминисана је у четвртфиналу, а дебитанти су били Киргистан, Филипини и Јемен.
Избор домаћина
Званично подношење кандидатура за организацију Азијског купа 2019. започело је 28. новембра 2012, а чак 9 земаља је првобитно послало кандидатуре за организацију првенства. Првобитне кандидатуре Бахреина, Кине, Либана, Саудијске Арабије, Омана, Малезије и Тајланда су повучене током 2013. године, а као једини званични кандидати за организацију турнира преостали су Уједињени Арапски Емирати и Иран.
Емирати су до тог периода једном организовали ово такмичење — 1996. године, док је Иран био домаћин два пута — 1968. и 1976. године.[2]
Одлука о домаћину турнира донесена је на Генералном конгресу АФК одржаном у Манами9. марта2015. године, а већином гласова делегата домаћинство је додељено Емиратима.[3]
Стадиони
Иако је организациони одбор турнира првобитно планирао да се првенство игра на 6 стадиона у 4 града, због накнадног повећања броја учесника са 16 на 24, у агенду су уврштена још два мања додатна стадиона. Градови домаћини турнира су Абу Даби, Дубаи, Шарџа и Ел Аин
Жреб за завршни турнир је одржан у Бурџ Калифи (Дубаи) 4. маја2018. године. Двадесет и четири квалификоване репрезентације су распоређене у 4 шешира помоћу Фифине ранг листе, с тим да су репрезентације које су обезбедиле пролаз након друге рунде смештене у прва два шешира. Уједињени Арапски Емирати као домаћини аутоматски заузимају А1 позицију у првом шеширу.
.jpg)
