Њоке 29.или Њоке 29. у месецу (шп. ñoquis del 29) народна је традиција која се практикује у Аргентини и по којој се сваког 29. у месецу једу Њоке, једна врста тестенине^[1] које се састоје од теста које се може направити од гриза,^[2] обичног пшеничног брашна,^[3] јаја,^[4] сира,^[5] кромпира,^[6] презли,^[7] кукурузног брашна^{[тражи се извор]} или сличних састојака,^{[8] [9] [10]} и евентуално ароме зачинског биља, поврћа, какаа или сувих шљива. Тесто за њоке најчешће се разваља пре него што се исече на ситне комаде приближно величине пампура.^[11] Обичај је да се Њаке послуже у сребрном послужавнику како би донеле срећу и просперитет укућанима.

Традиција потиче још од 8. века у знак сећања на Светог Пантелејмона.^[12] Као младић, изучио је прво граматичку школу, у којој су се училе световне науке. Онда је изучио лекарске науке, код тада познатог лекара Ефросина. Постао је његов помоћник и свуда га пратио. Старац прогоњени хришћанин Ермолај га је превео у хришћанство.^[13] Постао је Пантелејмон велики хришћанин, који се трудио да помогне људима, пре свега лекарским умећем. Према веровању, Пантелејон је отишао на ходочашће у северну Италију. Једног дана - двадесет и деветог у месецу, према легенди - тражио је хлеб од сиромашних сељака. Позвали су га да поделе с њим скромну храну а у знак захвалности, Панталеон им је најавио читаву годину риболова и обилне жетве што се и остварило. Данас особе стављају новчић испод тањира како би имали среће у наредном периоду.

Неки извори говоре да се овај обичај слави сваког 29. у месецу због тога што је крај месеца и у то време ресурси хране су слабији. Укућани који немају довољно пара и залихе хране, праве Њоке једино са брашном и јајима како би исхранили своје укућане.^[14] Још један извор говори да су некада италијански имигранти, са добрим статусом, звали на гозбу своје комшије, како би им помогли крајем месеца и тиме им пренли рецепт ове изврсне хране. У току послуживања, испод тањира би им ставили неколико новчића како би им донели срећу и помогли крајем месеца.^[15] Иако данас Аргентина спада међу средње развијене најбрже растуће привреде и земље која је у развоју,^[16] током историје, развијала се прилично неравномерно. Снажан економски развој смењивала је велика рецесија, неравномерна расподела дохотка а последњих деценија дошло је до пораста сиромаштва.