После завршеног механичарског заната, отишао је у Машинску подофицирску школу Југословенске војске. Због лошег односа старешина према питомцима, напустио је школу и 1929. године отишао у Белгију. Тамо је радио у једној фабрици и постао члан Синдиката, а касније и синдикални руководилац.
Јануара 1937. године, као члан Комунистичке партије Белгије, отишао је у Шпанију, где се на страни Републиканске армије, борио у Шпанском грађанском рату. Био је најпре борац батаљона „Димитров“. На мадридском фронту је био теже рањен. Августа 1937. године организовао је Коњичку бригаду, која је касније постала једна од најелитнијих јединица Шпанске републиканске армије. Он је био командант те јединице и с њом учествовао у најтежим окршајима. Касније је унапређен у чин капетана и постављен за инструктора свих Интернационалних коњичких бригада. Као знак посебног признања добио је Плакету интернационалних бригада.
Јосип је убијен 19. децембра1941. године, у селу Тисовцима, код Вареша, од старне једног прочетнички оријентисаног партизана члана Штаба одреда. После његове погибије, функцију политичког комесара одреда преузео је Хасан Бркић.
Литература
Крв и живот за слободу - слике из живота и борбе студената из Југославије у Шпанији. Удружење шпанских бораца, Београд 1969. година.