Јован Булајић

Јован Булајић
Лични подаци
Датум рођења(1932-08-29)29. август 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смртиновембар 2023.(2023-11-00) (91 год.)

Јован Булајић (Београд, 19. август 1932 — новембар 2023) био је српски глумац, редитељ, романсијер и драматичар.[1] За собом је оставио значајна књижевна остварења.[2]

Биографија

Јован Булајић је као дете био заточен у немачком логору Шталаг Це у Другом светском рату, након што му је мајка убијена, када се нашао на улици Босанске Градишке, где су га покупили Немци после Априлског рата и заједно са покореном српском војском, депортован је у немачке логоре. Пред крај рата, Црвени крст га је вратио у Југославију.[3]

Средњу школу је похађао у Љубљани, дипломирао је на Високој филмској школи у Загребу, а живео је и радио у Панчеву, Зрењанину, Ужицу, Косовској Митровици, Мостару и Београду.[3]

Каријера

Професионалне ангажмане имао је у Народном позоришту Зрењанин, Народном позоришту Ужице, Народном позоришту Мостар итд[4]

Јован Булајић је остао познат по представама које су биле прожете оригиналношћу и иновативним решењима која су пленила публику.[2]

Био је покретач Слободног театра 72 у Ужицу.[4]

Као директор и редитељ Ужичког позоришта, донео је гледалишту јединствену представу „Ломача”, сачињену од текстова знаменитих писаца и песника који су посебно позвани на сарадњу – да се многогласјем дочара вековна трагична судбина српског народа. Поменута представа постављена је и на Краљевачком стратишту стрељанима 14. октобра када се ова трагедија догодила.[2]

Од 1963. до 1966. године је у Народном позоришту Приштина (српска сцена) режирао представе: Ујка Вања, Лицем у лице, Ожалошћена породица, Икуцка прича, Покондирена тиква, Тартиф, Случај друга Копривице, Мадам Сан-Жен.[4]              Јован Булајић је објављивао у књижевним и позоришним часописима.

Остварио је велики број позоришних режија у Београду, Бањалуци, Мостару, Подгорици, Софији, Приштини, Зрењанину, Ужицу, Крушевцу, Јагодини, Пожаревцу, Смедеревској Паланци, Новој Вароши, Краљеву. 

У Малом позоришту „Душко Радовић" је режирао Ловчеву причу Стевана Пешића[5] и своју ауторску представу Руке, лутке и Јанко[6].

Његова књижевна и позоришна дела су:

  • „Смјехом за лелеком” (трилогија),
  • „Вир”,
  • „Пир”,
  • „Жиг”,
  • „Дилема, има ли бога или нема”,
  • „Маштаријум”,
  • „Медовина”,
  • „Играчка плачка”,
  • „Родна година”,
  • „Станарско право”,
  • „Чајанка код чука Јанка”,
  • „Добро море, капетане” и друга. [2]

Његови драмски текстови извођени су у Београду, Осијеку, Вировитици, Нишу, Ужицу, Краљеву.[2]

Референце

  1. ^ Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1. 
  2. ^ а б в г д Дачовић, Милан. „Одлазак Јована Булајића, писца и редитеља”. Politika Online. Приступљено 2024-06-17. 
  3. ^ а б Bačić, Bojana. „Preminuo otac našeg poznatog glumca: Sahrana obavljena u krugu porodice”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2024-06-17. 
  4. ^ а б в „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17. 
  5. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17. 
  6. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17.