Ђуро Гавела (Босански Петровац, 17. август 1907 — Београд, 2. фебруар 1978) био је српски књижевник, есејиста, књижевни историчар, антологичар[1] цинцарског порекла.
Биографија
Филозофски факултет завршио је у Београду 1932. Школске године 1933/23 је боравио у Француској.[1] Од 1929. био је чиновник Министарства просвете[2], од 1945. уредник у издавачком предузећу Просвета, Нолита од 1950, а од 1949 управник Доситејева и Вукова музеја у Београду.[1]
Године 1975. покренуо је и уређивао серијске публикације „Ковчежић“ (1958-1973) и „Вуков сабор“ у Тршићу (1970-1973).[2]
Књижевни рад је почео поезијом, сарађујући у већем броју предратних часописа. После је прешао на критичку прозу, објавивши у Књижевности, Књижевним новинама, Савременику и Политици више чланака и есеја.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Библиографија
- Антологија српскохрватске послератне лирике, Београд 1937;
- Српска књижевна задруга под окупацијом, Београд 1945;
- Доситеј Обрадовић, Београд 1950:
- Стари Београд, Београд 1951
Референце
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209.
- ^ а б „ГАВЕЛА Ђуро”. snp.org.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
Литература
- Текст др Божидара Новаковића унив. проф., Филозофски факултет Нови Сад у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“, Загреб 1986. том 4. стр 322
