Студирао је књижевност, психологију и социологију. Од 1959. до 1965. био је социјални радник, уређује сабрана дела Толстоја и Балзака. Објављује прве есеје и чланке. Од 1965. ради у научном одељењу Института за урбанизам. Власти комунистичке Мађарске су му 1974. године заплениле студију Путеви интелигенције према класној власти, и практично му је до краја 1988. онемогућено да јавно публикује у тој земљи. Од 1974. до 1984. борави углавном у иностранству као стипендиста разних фондација — две године у Западном Берлину, затим у САД, путује по Европи, Аустралији и Америци.
Био је један од вођа демократске опозиције у једнопартијској Мађарској, затим један је од оснивача најјаче либералне странке, Савез слободних демократа. Од 1990. до 1993. био је председник Међународног ПЕН клуба, а од 1997. до 2003. председник Немачке академије уметности Берлин-Бранденбург.
