WebDAV
WebDAV (енгл. Web-based Distributed Authoring and Versioning) је отворени стандард за набавку и пренос података путем рачунарских мрежа. При томе, корисници визуелно долазе до података као на сопственом рачунару. Технички посматрано, WebDAV представља проширење постојећег протокола HTTP/1.1, без његових ограничења. Досадашњи пренос података је био ограничен на једну датотеку по упиту. Овим протоколом се омогућава преношење више датотека и/или орднера истовремено, а уз то се нуди и контрола верзије података. ПредностиНајвећа предност овог протокола се огледа у коришћењу стандардног HTTP-порта (обично 80), чиме се избјегава додатна конфигурација заштитних механизама рачунарских мрежа. При другим методама преноса података (FTP, SSH) је потребно додатно отварање портова. РазвојТри радне групе IETF (Internet Engineering Task Force) раде на развоју овог протокола: WebDAV Working Group, DASL Working Group и Delta-V Working Group[1]. Техничка позадина протоколаОвај протокол се састоји из скупа нових метода и заглавља постојећег HTTP протокола и, вјероватно је први протокол који користи проширени језик означавања хипертекста (XML). Нове методе:
Ресурс је специфичан појам у HTTP, који представља "оно на шта једна адреса (URI) показује“. РеференцеСпољашње везе
|