PROFILPELAJAR.COM

Uzgoj lososa u moru (marikultura) kod Loh Ejnort, ostrvo Skaj, Škotska

Uzgajanje ribe ili ribarstvo obuhvata gajenje ribe u komercijalnim rezervoarima ili ogradama, poput ribnjaka, obično za hranu. To je glavni oblik akvakulture, dok druge metode mogu potpasti pod marikulturu. Objekt koji oslobaša mladunce ribe u divljinu radi rekreativnog ribolova ili kao dopuna prirodnim rezervama vrsta generalno se naziva mrestište ribe. Širom sveta najvažnije vrste ribe koje se proizvode u uzgoju ribe su šaran, tilapija, losos i som.^[1]

Potražnja raste za ribom i ribljim proteinima, što je rezultiralo široko rasprostranjenim preokomernim lovom u divljom staništima. Kina obezbeđuje 62% svetske uzgajane ribe.^[2] Od 2016. godine više od 50% hrane iz mora proizvedeno je putem akvakulture.^[3] U poslednje tri decenije, akvakultura je bila glavni pokretač razvoja ribarstva i akvakulturne produkcije, sa prosečnim rastom od 5,3 odsto godišnje u periodu 2000–2018, dostižući rekordnih 82,1 miliona tona u 2018. godini.^[4]

Uzgoj mesožderskih riba, poput lososa, ne smanjuje uvek pritisak na divlja riblja staništa. Mesojedne uzgajane ribe obično se hrane ribljom hranom i ribljim uljem izdvojenim iz divljih krmnih riba. Globalni prinosi uzgoja ribe iz 2008. godine prema podacima FAO iznosili su 33,8 miliona tona sa vrednošću od oko 60 milijardi američkih dolara.^[6]

Glavne vrste

Top 15 kultiviranih vrsta riba po težini, prema statističkim podacima FAO-a za 2013. godinu^[1]
Vrsta	Okruženje	Tonaža (miliona)	Vrednost (US$ milijardi)
Beli amur	Sveža voda	5,23	6,69
Beli tolstolobik	Sveža voda	4,59	6,13
Obični šaran	Sveža voda	3,76	5,19
Nilska talapija	Sveža voda	3,26	5,39
Tolstolobik sivi	Sveža voda	2,90	3,72
Katla (Indijski šaran)	Sveža voda	2,76	5,49
Karaš	Sveža voda	2,45	2,67
Atlantski losos	Morska voda	2,07	10,10
Roho labeo	Sveža voda	1,57	2,54
Mlečna riba	Morska voda	0,94	1,71
Dužičasta pastrmka	Sveža voda braktična voda Morska voda	0,88	3,80
Vučangova deverika	Sveža voda	0,71	1,16
Crni amur	Sveža voda	0,50	1,15
Severni zmijoglav	Sveža voda	0,48	0,59
Amurski som	Sveža voda	0,41	0,55

Kategorija

Akvakultura koristi lokalnu fotosintetičku proizvodnju (ekstenzivna) ili ribu koja se hrani spoljnom hranom (intenzivno).

Intenzivna akvakultura

Optimalni parametri vode za hladno i toplovodnu ribu u intenzivnoj akvakulturi^[7]
Parametar	Optimalna vrednost
Kiselost	pH 6–9
Arsen	< 440 µg/L
Alkalnost	> 20 mg/L (as CaCO₃)
Aluminijum	< 0.075 mg/L
Amonijak (nejonizovan)	< 0.02 mg/L
Kadmijum	< 0.0005 mg/L u mekoj vodi < 0.005 mg/L u tvrdoj vodi
Kalcijum	> 5 mg/L
Ugljen dioksid	< 5–10 mg/L
Hlorid	> 4.0 mg/L
Hlorin	< 0.003 mg/L
Bakar	< 0.0006 mg/L u mekoj vodi < 0.03 mg/L u tvrdoj vodi
Gasno superzasićenje	< 100% ukupnog gasnog pritiska < 103% za salmonidna jaja < 102% za jezersku pastrmku
Vodonik sulfid	< 0.003 mg/L
Gvožđe	< 0.1 mg/L
Olovo	< 0.02 mg/L
Živa	< 0.0002 mg/L
Nitrat	< 1.0 mg/L
Nitrit	< 0.1 mg/L
Kiseonik	6 mg/L za hladnovodne ribe 4 mg/L za toplovodne ribe
Selen	< 0.01 mg/L
Ukupne rastvorene materije	< 200 mg/L
Ukupne suspendovane materije	< 80 NTU preko nivoa ambijenta
Cink	< 0.005 mg/L

U ovakvim sistemima proizvodnja ribe po jedinici površine može se povećati po želji, sve dok se obezbedi dovoljno kiseonika, sveže vode i hrane. Zbog zahteva za dovoljno sveže vode, masivni sistem za prečišćavanje vode mora biti integrisan u ribogojilište. Jedan od načina da se to postigne je kombinovanje hidroponske hortikulture i tretmana vode, pogledajte dole. Izuzetak od ovog pravila su kavezi koji se postavljaju u reku ili more, čime se riblji prinos dopunjuje dovoljnom količinom kiseonika. Neki ekolozi imaju niz primedbi na ovu praksu.

Prikupljanje jaja od ženke kalifornijske pastrmke

Troškovi inputa po jedinici težine ribe su veći nego u ekstenzivnom uzgoju, posebno zbog visoke cene hrane za ribe. Ona mora da sadrži mnogo veći nivo proteina (do 60%) od stočne hrane i uravnotežen sastav aminokiselina. Ovi veći zahtevi za nivoom proteina su posledica veće efikasnosti hrane za vodene životinje (veći koeficijent konverzije hrane [FCR], odnosno kg hrane po kg proizvedene životinje). Ribe kao što je losos imaju FCR oko 1,1 kg hrane po kg lososa,^[8] dok su pilići u rasponu od 2,5 kg hrane po kg pilića. Ribe ne koriste energiju da bi se zagrejale, eliminišući neke ugljene hidrate i masti iz ishrane, potrebne da obezbede ovu energiju. Ovo se, međutim, može nadoknaditi nižim troškovima zemljišta i višim nivoom proizvodnje koji se može postići zbog visokog nivoa kontrole inputa.

Za visoko vredne vrste koriste se reciklažni sistemi akvakulture veoma visokog intenziteta (RAS, takođe i recirkulacioni sistemi akvakulture), gde se kontrolišu svi proizvodni parametri. Recikliranjem vode malo se troši po jedinici proizvodnje. Međutim, proces ima visoke kapitalne i operativne troškove. Veće strukture troškova znače da je RAS ekonomičan samo za proizvode visoke vrednosti, kao što su matičnjak za proizvodnju jaja, prstaci za operacije akvakulture u mreži, proizvodnja jesetri, istraživačke životinje i neke posebne tržišne niše kao što je živa riba.^[9]^[10]

Galerija

Splavovi sa kolibom i podvodnim kavezom za uzgoj ribe u blizini Mi Toa, Vijetnam
Transportni brodovi usidreni kod fabrike za preradu ribe, Mi To
Komunalno Zapoteško ribogojilište u Istlan de Huarezu, Meksiko
Uzgoj ribe se tradicionalno odvija u namenskim rezervoarima u oblasti Skardu na severu Pakistana.
Ribarski kompleks, pored Rio Branka, Brazil

Reference

^ ^а ^б World aquaculture production of fish, crustaceans, molluscs, etc., by principal species in 2013 FAO Yearbook of Fisheries Statistics 2014
^ http://www.ftai.com/article.htm#FFNsep14 Архивирано 2014-11-08 на сајту Wayback Machine>
^ Aquaculture, Office of. „Basic Questions about Aquaculture :: Office of Aquaculture”. www.nmfs.noaa.gov. Приступљено 2016-06-09.
^ World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2020. Rome: FAO. 2020. ISBN 978-92-5-133394-5. S2CID 242794287. doi:10.4060/cb1329en.
^ World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2021. www.fao.org (на језику: енглески). 2021. ISBN 978-92-5-134332-6. S2CID 240163091. doi:10.4060/cb4477en. Приступљено 2021-12-13.
^ „FAO Fisheries & Aquaculture”. www.fao.org. Приступљено 2022-08-02.
^ "Stress and Physiology" Архивирано 2011-08-16 на сајту Wayback Machine By Dr. BiIl Krise at Bozeman Technology Center, and Dr. Gary Wedemeyer at Western Fisheries Research Center. January 2002
^ Torrissen, Ole; et al. (2011). „Atlantic Salmon (Salmo Salar): The 'Super-Chicken' Of The Sea?”. Reviews in Fisheries Science. 19 (3): 257—278. S2CID 58944349. doi:10.1080/10641262.2011.597890.
^ Weaver, D E (2006). „Design and operations of fine media fluidized bed biofilters for meeting oligotrophic water requirements”. Aquacultural Engineering. 34 (3): 303—310. doi:10.1016/j.aquaeng.2005.07.004.
^ Avnimelech, Y; Kochva, M; et al. (1994). „Development of controlled intensive aquaculture systems with a limited water exchange and adjusted carbon to nitrogen ratio.”. Israeli Journal of Aquaculture Bamidgeh. 46 (3): 119—131.

Literatura

Benson, Tess. „Advancing Aquaculture: Fish Welfare at Slaughter” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-06-12.
Yue, Stephanie. „An HSUS Report: The Welfare of Farmed Fish at Slaughter” (PDF). Humane Society of the United States. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2010. г. Приступљено 2011-06-12.
European Food Safety Authority (2004). „Opinion of the Scientific Panel on Animal Health and Welfare on a request from the Commission related to welfare aspects of the main systems of stunning and killing the main commercial species of animals”. The EFSA Journal. 2 (7): 45. doi:10.2903/j.efsa.2004.45.
Håstein, T (2004), „Animal welfare issues relating to aquaculture”, Proceedings of the Global Conference on Animal Welfare: an OIE Initiative (PDF), стр. 219—31, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-25. г., Приступљено 2011-06-12
Jhingran VG (1987) Introduction to Aquaculture Nigerian Institute for Oceanography and Marine Research, FAO, Rome.
D. R. (1993). Aquaculture Training Manual (2nd изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-85238-194-6.
Manci, Bill. „Fish Farming News--Aquaculture production reaches new heights”. Архивирано из оригинала 2014-07-01. г. Приступљено 2013-11-07.
Beveridge, Malcolm (1984) Cage and Pen fish farming: Carrying capacity models and environmental impact FAO Fisheries technical paper 255, Rome. ISBN 92-5-102163-5
Bjorndal, Trond (1990) The Economics of Salmon Aquaculture. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-632-02704-0
Coimbra, João (1. 1. 2001). Modern Aquaculture in the Coastal Zone: Lessons and Opportunities. IOS Press. стр. 32—. ISBN 978-0-9673355-6-8.
Harris, Graeme; Milner, Nigel (12. 3. 2007). Sea Trout: Biology, Conservation and Management. Wiley. стр. 18—. ISBN 978-1-4051-2991-6.
Heen K., Monahan R. L. and Utter F. (1993) Salmon Aquaculture, Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-85238-204-2
Knapp G., Roheim C. A. and Anderson J. A. (2007) The Great Salmon Run: Competition between Wild and Farmed Salmon Report of the Institute of Social and Economic Research, University of Alaska Anchorage. ISBN 0-89164-175-0.
Lustig, B. Andrew; Brody, Baruch A.; McKenny, Gerald P. (1. 11. 2008). Altering Nature: Volume II: Religion, Biotechnology, and Public Policy. Springer Science & Business Media. стр. 321—. ISBN 978-1-4020-6923-9.
Pomeroy R., Bravo-Ureta B. E., Solis D. and Johnston R. J. (2008) "Bioeconomic modelling and salmon aquaculture: an overview of the literature" International Journal of Environment and Pollution 33(4) 485–500.
Quinn, Thomas P. (2005). The Behavior and Ecology of Pacific Salmon and Trout. American Fisheries Society. стр. 18—. ISBN 978-0-295-98457-5.
British Columbia Salmon Farming Association, "Did you Know" [1]