Представници породице Oxyaenidae су били копнени предатори и сваштоједи[12] који су по свом изгледу наликовали на представнике породице мачке,[13] поготово представници из потпородице Machaeroidinae који су наликовали на изумрле мачке из потпородице Machairodontinae. Ови сисари су посједовали кратке и широке лобање са дубоким вилицама. Сви представници породице Oxyaenidae су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника ове породице сисара су то били модификовани први горњи пар кутњака (M1) и други доњи пар кутњака (m2). Ове врсте сисара нису посједовале трећи пар горњи и доњи кутњака (M3/m3) у својим вилицама.[11] За разлику од представника редова Hyaenodonta и Carnivora, зуби код сисара из породице Oxyaenidae су били више прилагођени за дробљење него за резање.[14] Представници породице Oxyaenidae су се кретали плантиградно. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу. Свој плијен су вребале из засједе.[15] и нису биле прилагођене брзом трчању.[16] Највеће врсте из породице Oxyaenidae су биле врсте из рода Sarkastodon, а најмање су биле из рода Tytthaena.
Представници ове групе сисара су се појавили на подручју данашње Сјеверне Америке крајем палеоцена, одакле су се проширила на подручје Европе и Азије.[17][18] Преци ове групе сисара су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке. Најранији знани представник ове породице сисара је била врста Tytthaena parrisi која се живјела од средњег до касног палеоцена (од 58,9 до 57,8 милиона година) на простора Вајоминга (САД). Најкаснији знани представници ове породице сисара су биле врсте из периода касног еоцена:
Породица Oxyaenidae је раније била уврштавана као представник изумрлог реда Creodonta.[9] У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta полифилетски ред сисара, а ова породица сисара је уврштена у засебан ред сисара Oxyaenodonta.
^Matsui, K.; Kimura, Y. (2022). „A "Mammalian-like" Pycnodont Fish: Independent Acquisition of Thecodont Implantation, True Vertical Replacement, and Carnassial Dentitions in Carnivorous Mammals and a Peculiar Group of Pycnodont Fish”. Life. 12 (2): Article 250. Bibcode:2022Life...12..250M. PMID35207537. doi:10.3390/life12020250.
^ абShawn P. Zack (2019). „A skeleton of a Uintan machaeroidine 'creodont' and the phylogeny of carnivorous eutherian mammals”. Journal of Systematic Palaeontology. 17 (8): 653—689. Bibcode:2019JSPal..17..653Z. doi:10.1080/14772019.2018.1466374.
^Christison, B. E.; Gaidies, F.; Pineda-Munoz, S.; Evans, A. R.; Gilbert, M. A.; Fraser, D. (2022). „Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation”. Journal of Mammalogy. 103 (1): 2—17. PMID35087328. doi:10.1093/jmammal/gyab123.
^Prevosti, Francisco Juan; Forasiepi, Analia M. (2018). „Introduction”. Evolution of South American Mammalian Predators During the Cenozoic: Paleobiogeographic and Paleoenvironmental Contingencies. Springer Geology. стр. 1—16. ISBN978-3-319-03700-4. doi:10.1007/978-3-319-03701-1_1.
E. D. Cope (1880.) Cope, E. D. (1880). „"On the genera of the Creodonta."”. Proceedings of the American Philosophical Society. 19 (107): 76—82. JSTOR982610. Proceedings of the American Philosophical Society 19:76-82
Susumu Tomiya, Shawn P. Zack, Michelle Spaulding and John J. Flynn (2019.) "Carnivorous mammals from the Middle Eocene Washakie formation, Wyoming, U.S.A., amd their diversity trajectory in a post-warming world", in "The Society of Vertebrate Paleontology 79th annual meeting"
Solé, F.; Fischer, V.; Le Verger, K.; Mennecart, B.; Speijer, R. P.; Peigné, S.; Smith, T. (2022). „Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene”. Biological Journal of the Linnean Society. 135 (4): 734—753. doi:10.1093/biolinnean/blac002.
Serio, C.; Brown, R. P.; Clauss, M.; Meloro, C. (2024). „Morphological disparity of mammalian limb bones throughout the Cenozoic: the role of biotic and abiotic factors”. Palaeontology. 67 (4). e12720. Bibcode:2024Palgy..6712720S. doi:10.1111/pala.12720.
Johann Lang, Andreas; Martin, Thomas (2024). „Hypoflexid function in the "trenchant heel" of carnassial teeth, with comments on talonid evolution”. Mammal Research. doi:10.1007/s13364-024-00762-1.
Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology. 50 (3): 452—461. Bibcode:2024Pbio...50..452J. doi:10.1017/pab.2024.27.