MathML
MathML, скраћено од Mathematical Markup Language, представља језик базиран на XMLу којем је намена структурно и садржајно описивање математичких белешки. Основна идеја иза овог језика је да се на једноставан и смислен начин омогући уметање математичких израза у Веб странице. Историја
MathML 1 објаљен је као препорука W3 Конзорцијума у априлу 1998. године као први језик базиран на XMLу који је препоручен од стране конзорцијума. Верзија 1.01 формата објављена је у јулу 1999, а верзија 2.0 појавила се у фебруару 2001. У октобру 2003. друга ревизија верзије 2.0[1] је објављена као коначна. Радови на верзији 3.0 започети су у јуну 2006. године, док је она објављена у 21. октобра 2010.[2] као компатибилна са верзијом 2. Презентација и семантикаMathML има два облика: презентациони[3] и садржајни[4]. Презентациони MathMLПрезентациони MathML се фокусира на презентацију математичких записа и има око 30 елемената са 50 атрибута. Сви елементи почињу словом м. Постоје тзв. "жетонски" елементи, Да би MathML документ био исправан, он мора задовољити спецификацију која налаже да мора имати XML декларацију: <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<!DOCTYPE math PUBLIC "-//W3C//DTD MathML 2.0//EN"
"http://www.w3.org/Math/DTD/mathml2/mathml2.dtd">
Једноставан израз облика изгледао би овако: <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<!DOCTYPE math PUBLIC "-//W3C//DTD MathML 2.0//EN"
"http://www.w3.org/Math/DTD/mathml2/mathml2.dtd">
<math xmlns="http://www.w3.org/1998/Math/MathML">
<mrow>
<mi>a</mi>
<mo><!-- ⁢ --></mo>
<msup>
<mi>x</mi>
<mn>2</mn>
</msup>
<mo>+</mo>
<mi>b</mi>
<mo><!-- ⁢ --></mo>
<mi>x</mi>
<mo>+</mo>
<mi>c</mi>
</mrow>
</math>
Садржајни MathMLСадржајни MathML се фокусира на семантичко значење израза, док је на кориснику како ће та једначина изгледати. Главни елемент је Једноставан израз облика изгледао би овако: <math>
<apply>
<plus/>
<apply>
<times/>
<ci>a</ci>
<apply>
<power/>
<ci>x</ci>
<cn>2</cn>
</apply>
</apply>
<apply>
<times/>
<ci>b</ci>
<ci>x</ci>
</apply>
<ci>c</ci>
</apply>
</math>
Имплементације и подршкаУређивачиВећина рачунарских уређивача једначина подржава овај стандард; комплетна листа доступна је на сајту W3C.[7] Добар део канцеларијских пакета поседује подршку за овај стандард, на пример Microsoft Office, OpenOffice.org и Libreofis. Веб читачи базирани на Gecko пројекту, као што је Фајерфокс, подржавају MathML "из кутије". Опера подржава MathML од верзије 9.5. Читачи који су базирани на WebKit пројекту поседују подршку, али је она доступна само у Сафарију од верзије 5.1; Гугл кроум, иако је базиран на овом пројекту, не поседује подршку за MathML. Интернет Експлорер не поседује никакву подршку али се она може додати у верзијама 7, 8 и 9 помоћу додатака. Детаљнија листа постоји на сајту W3C.[8][9] Референце
|