Fenaminska kiselina

Fenaminska kiselina
Ball-and-stick model of fenamic acid
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
2-Anilinobenzojeva kiselina
Drugi nazivi
N-fenilantranilna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.879
UNII
  • C1=CC=C(C=C1)NC2=CC=CC=C2C(=O)O
Svojstva
C13H11NO2
Molarna masa 213,23 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Fenaminska kiselina je organsko jedinjenje, koje se, posebno u obliku estra, naziva fenamat.[3]:458 Ona služi kao matična struktura za nekoliko nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), uključujući mefenaminsku kiselinu, tolfenaminsku kiselinu, flufenaminsku kiselinu i meklofenamsku kiselinu. Ovi lekovi se obično nazivaju „derivati antranilne kiseline“ ili „fenamati“, jer je fenaminska kiselina derivat antranilne kiseline.[4]:235[5]:17[4]

Fenaminska kiselina se može sintetizovati iz 2-hlorobenzojeve kiseline i može se pretvoriti u akridon.[6]

Osobine

Fenaminska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 13 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 213,232 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[7] (ALogP) 3,0
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -3,3
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 49,3

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Gupta, PK. Drug NomenclatureUnited States Adopted Names. Ch 27 in Remington: The Science and Practice of Pharmacy, Vol 1. Eds. David B. Troy, Paul Beringer. Lippincott Williams & Wilkins, 2006 ISBN 9780781746731
  4. ^ а б Sriram D, Yogeeswari P. Medicinal Chemistry, 2nd Edition. Pearson Education India, 2010. ISBN 9788131731444
  5. ^ Auburn University course material. Jack DeRuiter, Principles of Drug Action 2, Fall 2002 1: Non-Steroidal Antiinflammatory Drugs (NSAIDS)
  6. ^ C. F. H. Allen, G. H. W. McKee (1939). „Acridone”. Organic Syntheses. 2: 6. doi:10.15227/orgsyn.019.0006. 
  7. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  9. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

Spoljašnje veze