PROFILPELAJAR.COM

Cetil alkohol^[1]
Nazivi
	IUPAC naziv Heksadekan-1-ol
	Drugi nazivi Cetanol, Cetil alkohol, Etal, Etol, Heksadekanol, Heksadecil alkohol, Palmitil alkohol
Identifikacija
CAS broj	36653-82-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:16125 ;
ChemSpider	2581 ;
ECHA InfoCard	100.048.301
KEGG	D00099 ;
PubChem C ID	2682;
UNII	936JST6JCN ;
	SMILES OCCCCCCCCCCCCCCCC; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C16H34O
Molarna masa	242,45 g·mol−1
Agregatno stanje	Beli kristali
Gustina	0,811 g/cm3
Tačka topljenja	49 °C (120 °F; 322 K)
Tačka ključanja	344 °C (651 °F; 617 K)
Rastvorljivost u vodi	Nerastvoran
Opasnosti
Tačka paljenja	185 °C (365 °F; 458 K)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Cetil alkohol (1-heksadekanol, palmitil alkohol) je masni alkohol sa formulom CH₃(CH₂)₁₅OH. Na sobnoj temperaturi, cetil alkohol je voskasta bela čvrsta materija ili pahuljice. Ime cetil je izvedeno od kitovog ulja (lat. cetus) iz kojeg je prvi put izolovan.^[5]

Priprema

Cetil alkohol je otkriven 1817. putem zagrevanja spermaceta, voskaste supstance dobijene iz kitovog ulja, u prisustvu kalijum hidroksida. Pahuljice cetil alkohola su ostale u sudu nakon hlađenja.^[6]

Srodna jedinjenja

Reference

^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Nordegren 2002, стр. 165.
^ Booth 1862, стр. 429.

Literatura

Nordegren, Thomas (2002). The A-Z Encyclopedia of Alcohol and Drug Abuse. Universal Publishers. стр. 165. ISBN 978-1-58112-404-0.
Booth, James Curtis (1862). The Encyclopedia of Chemistry, Practical and Theoretical. стр. 429.

[CRC-1] Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[2] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[FOOTNOTENordegren2002165-5] Nordegren 2002, стр. 165.

[FOOTNOTEBooth1862429-6] Booth 1862, стр. 429.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]